Крвави пир у Велици, 1944. Фото: Архива, Velika.me
Нови подаци Стручног тима за утврђивање истине о геноциду у Велици код Плава. Величани дошли до докумената СС дивизије „Скендербег“
СТРУЧНИ тим Невладиног удружења „Клуб Велика“ за утврђивање истине о геноциду у селу Велика 28. јула 1944. године, истраживачким радом дошао је до нових података о злочину о ком се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума, које ће бити изложене од 27. до 29. јула у месту у ком су злогласне СС дивизије „Принц Еуген“ и „Скендербег“ уз помоћ вулнетара и балиста из Метохије, Плава и Гусиња, као и припадника муслиманске милиције из Петњице и околине. За неколико сати зверски су масакрирали и ликвидирали неколико стотина људи, углавном жена, деце и стараца.
Портал velika.me објавио је ексклузивно фотографију насталу на дан покоља у Велици, на којој се види 49 заробљених мештана, окружених крвницима, који су потом спроведени у Пећ и Приштину, а одатле у логор у Бечу, где су били до деветог маја 1945. Из камиона је једино успео да побегне Љубомир Живаљевић, док је Радмила Живаљевића, који је био дете, на Чакору узео неки шофер и повео га у Пећ.
Величани су успели да дођу и до докумената СС дивизије „Скендербег“ о својим заробљеним прецима. А ових дана у пуном јеку су активности на прикупљању и пречишћавању списка жртава геноцида у Велици.
– Подаци о броју свирепо ликвидираних тек треба да се сумирају, али, према ономе што смо успели да прикупимо, њихов број је више од 500 – казали су у Стручном тиму.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Они „братски позивају све Величане, житеље Горње Ржанице и других села Горњег Полимља, као и родбину и потомке величких жртава из осталих крајева, који су се тог кобног дана затекли у Велици или нешто знају о страдалим сродницима, комшијама и пријатељима, да доставе податке које имају о жртвама геноцида“.
Драгоцени су подаци: име и презиме жртве, име оца, године старости, за удату име супруга и девојачко презиме. Значајни су и: место и опис погибије или било који други детаљ, у вези са 28. јулом 1944. Тим указује да је последњи тренутак да се на ваљан начин уради ревизија списка жртава геноцида док још постоје људи који памте злочин или сведочење ближњих.
БЛАГОСЛОВ
ЗА овај посао Стручни тим је добио благослов епископа будимљанско-никшићког господина Јоаникија, који ће и ове године служити заупокојену литургију мучки побијеним Величанима у Цркви Светих Кирика и Јулите. Храм су подигли њихови потомци у знак сећања и опомене како се сличан злочин нигде и никада не би поновио.
М. Секуловић
