У среду ујутру Турци опколише шарампов (шанац), најпре коњаници… Од осам сати ујутру, па до подне трајао је бој и пало је неколико стотина Турака, а и Срба је доста погинуло и ранило се… Србски коњаници, док су из шарампова пешаци тукли, стајали су у Жабару… Истог дана боја и србски су пешаци многи из шарампова (шанца) искочили и Турке били и гонили… Турци су побегли ка Сави…
Овако је Секула Гавриловић, учесник Боја на Мишару и један од Карађорђевих барјактара, сведочио о једној од највећих победа српских устаника у Првом српском устанку која је почела на данашњи дан 1806. Гавриловић је опширно сведочанство о њеном току, четири године касније, дао Исидору Стојановићу, али је оно објављено тек постхумно 1848.
До битке коју је у народној епској песми „Бој на Мишару“ овековечио и Филип Вишњић уз чувене стихове: „Србија се умирит‘ не може“, а на платну, монументалном композицијом, 1938, и руски сликар Афанасиј Иванович Шелоумов, дошло је када је на савет Наполеона Бонапарте, Порта решила да се разрачуна са српским устаницима и то по ратном плану који су разрадили француски официри. Осим тога, међу артиљерцима на турској страни било је и Наполеонових војника.
После ширења устанка, Турци су одлучили да казне непокорне Србе. У Босни су подигли 40.000 војника са Сулејман-пашом на челу који се упутио ка Шапцу, док је устанике, њих око 9.000, предводио Карађорђе. Они су дочекали Турке код села Мишар на узвишењу које им је дало стратешку предност и могућност да уоче сваку турску акцију.
Срби су позицију додатно учврстили шанцем у коме је Карађорђе распоредио најбоље стрелце.
Нападу неупоредиво бројнијих Турака устаници су одолевали, да би уследио напад српске коњице под вођством Поп-Луке Лазаревића и проте Матеје Ненадовића. Остаци поражених Турака су се после великих губитака повукли у Босну. Битка је завршена у предвечерје, величанственом победом српских устаника.
ДРЖАВНА ЦЕРЕМОНИЈА
ДРЖАВНА церемонија обележавања 218 година од Боја на Мишару, одржава се данас у 10 часова, код споменика Карађорђу и мишарским јунацима у Мишару код Шапца, а предводиће је Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Венце ће положити и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Мачванског управног округа и Града Шапца, удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
Ј. Матијевић