Вечерње новости, 14.12.2017, Хиљаду прича, а ниједна истина о „Панди“

Дечаци убијени у кафићу Панда у Пећи Фото: Удржење Срба несталих КиМ

Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце

КАКО време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца и извршилаца свирепог убиства наших синова, па је нормалној особи тешко да поверује у све то. Изгледа се се ту крије нешто крупно, али видећемо шта ће истрага да покаже – каже за „Новости“ Милена Радевић, мајка Ивана Радевића (25), који је на данашњи дан 1998. године, са још петорицом српских младића, убијен у пећком кафићу „Панда“.

Уочи деветнаестогодишњице овог злочина, у којем су уз њеног сина убијени у Иван Обрадовић (14), Светислав Ристић (17), Вукота Гвозденовић (17), Драган Трифовић (17) и Зоран Станојевић (18), Милена истиче да је најстрашније то што је, по њеним сазнањима, истрага отпочела тек 2011. године, а званично септембра прошле године када су саслушани родитељи убијених српских младића. Каже и да су тачне речи председника Александра Вучића да је истрага вођена траљаво и да је кочена годинама.

Иван Радевић, студент завршне године економског факултета био је најстарији међу масакрираним српским дечацима. Седам месеци пре трагедије се осамосталио, а месец и по дана пре убиства у граду напунио је 25 година.

– Позвао ме је из свог стана и рекао да ће свратити да нас види, а само десет минута касније убијен је у кафићу – прича нам Милена, којој су пола године касније Албанци киднаповали и убили супруга Богдана (63).

Те злокобне ноћи двојица маскираних монструма покосили су рафалима из аутоматског оружја још четворицу матураната тадашње пећке гимназије и Ивана Обрадовића. Тела Ивана Обрадовића и Светислава Ристића, породице су раније ексхумирале и пренеле са Пећког гробља, на којем поред Ивана Радевића и даље почивају Вукота Гвозденовић, Драган Трифовић и Зоран Станојевић. Сва четворица су били одлични ученици пећке Гимназије „Свети Сава“.

ОТМИЦА

– ПОЛА године после Ивановог и убиства његових другова, испред наше куће је киднапован мој супруг Богдан. Његове посмртне остатке смо пронашли и пренели у Подгорицу, док су Иванови и даље у породичној гробници у Пећи. Зато верујем да ћемо успети да одемо, да запалимо свећу и помолимо се да почива у миру и да га анђели чувају на оном свету – прича Милена Радевић.

– Имам још два сина, Немању (27) и Владимира (30), али бол за Вукотом не јењава – прича Звонимир Гвозденовић, коме је у Пећи запаљена кућа, па сада са породицом преживљава у расељеништву.

Ни Љубомир Ристић, који је остао без сина Светислава нема речи којима би описао тугу.

– Деветнаест пуних година је прошло откако је наша младост покошена у кафићу док су безбрижно уз чашу сока препричавали догађаје од тог дана – прича нам Ристић. – Немам речи којима бих описао колико сам бесан и огорчен што је оволико времена прошло без правог одговора ко је крив за њихово убиство. Зато сада желим да верујем нашем тужилаштву да ће истрага која је коначно покренута резултирати истином.

И остали родитељи и чланови породица убијених младића истичу да у циљу истраге, али и због безбедности своје деце, не желе више да говоре о трагедији која им је помрачила животе.

– Можете да замислите на шта су све спремни монструми који су убиства наредили и они који су пуцали у безбрижну невину младост. Онда знате да се не осећамо безбедним – причају родитељи осталих убијених дечака у пећкој „Панди“ и додају да су им новинари помогли и допринели покретању истраге после скоро две деценије, коју сада не желе да угрозе било каквим изјавама.

ЗАБРАНА УЛАСКА

У нади да ће и ове године одржати парастос на Пећком гробљу, чланови породица убијених младића које сада живе у Црној Гори кажу да имају проблем да оду на Косово и Метохију преко превоја Кула – Пећ, јер им косовске власти не дозвољавају улазак са српским документима.

– Тешко нам је јер не можемо ни на гробље да одемо – огорчена је Љубица Трифић (57), мајка убијеног Драгана.

Драгана ЗЕЧЕВИЋ