Вечерње новости, 14.4.2017, Сећање на ратнике код крајпуташа

Спомен-костурница Удово, Фото: Вечерње новости, М. Станчић

Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915. године.

На комеморацији, као и сваке године, без свештеника и верског опела, уз подсећање на историјски догађај, почаст погинулим српским војницима, паљењем свећа и полагањем венаца и свежег цвећа на меморијалу, у име Владе и Војске Србије одали су представници Амбасаде и изасланик одбране Србије у Скопљу и српских асоцијација у Македонији.

Изненадни мучки напад на српску јединицу код Удова, из правца Валандова, у цик зоре, на Велики петак, 1915. извеле су бугарско-турске комитске чете, уз подршку аустријских окупационих снага, стоји у записима о тој ратној операцији.

У неравноправној борби, док из Демир Капије није стигло појачање и решена битка, погинуо је 281 српски регрут.

– У крипти капеле, почивају земни остаци страдалих регрута код Удова као и око 2.000 српских ратника погинулих и умрлих у Првом светком рату на ширем подручју крајњег југа Македоније, каже за „Новости“, кустос чувар овог скрајнутог крајпуташа, историчар, Зоран Стаменковић.

Капела са костурницом палим српским војницима подигнута је 1934. године, на петнаестак  километара од Валандова, на узвишици непосредно уз саобраћајницу Скопље – Демир Капија – Ђевђелија – Солун.

– Подизање капеле је наложио и финансирао краљ Александар Карађорђевић, али није стигао да дође и поклони се сенима палих српских ратника који почивају у њеној костурници, јер је убијен у атентату исте године у Марсељу, објашњава Милорад Шкиљевић, један од угледних Срба из оближњег села Јосифова.

Валандово је 8. марта 1931. године погодио снажан земљотрес, а већ сутрадан краљ Александар I Карађорђевић посетио је места погођена земљотресом. Том приликом обишао је гробове палих српских војника и покренуо иницијативу за изградњу спомен-костурнице у Удову.

Стаменковић нам је потврдио да је у последњем извештају Амбасади Србије у Скопљу и Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, указао на опасности општећења неограђене и незаштићене капеле и костурнице.

– Озбиљна су оштећења на објекту. Опада фасада испод обода апсиде на северној страни, подпрозорје и обод, пропуштају воду и зато фасада опада. На северној страни под влагом руни се заштитни слој и већ се назиру стари графити на капели од пре више од две деценије, каже Стаменковић.

ПУН ГАС КРАЈ СВЕТИОНИКА

СПОМЕН капела у Удову је на делу уклете деонице пута на Коридору 10 који од Демир Капије води према Грчкој, где су сваког лета огромне гужве и честе несреће журних возача упућених према летовалиштима на Егеју.

Баш на том делу дуж Вардара сваког лета у тешким несрећама честа су страдања. Многи најчешће српски туристи на путу према југу паузирају на одморишту између Демир Капије и Удова. Веома мало од њих, међутим уопште и зна за оближњи крајпуташ „изнад пута у Удову“, светионик српске ратне историје на овим просторима. Прохује „пуним гасом…“

А, капела није обележена таблом или путоказом. Једино ко се случајно задржи на оближњем стајалишту, уочиће урезане степенице које воде на врх узвишице до – костурнице.

ОБИЛАСЦИ

КУСТОС спомен капеле у Удову Зоран Стаменковић каже да су захваљујући „контакт ангажманима“ активиста Културног центра „Спона“ из Скопља, протеклих година меморијал организовано посетиле групе навијача „Делије“, полицијског синдиката, представници кабинета председника Србије, владика будимљанско никшићки СПЦ Јоаникије, игуман манастира Девине воде са Космета отац Фотије, Здравко Чолић…

Младен Станчић