Вечерње новости, 14. 7. 2024, Албански нацисти и ЦИА важни сарадници: Тирана и Приштина више од 70 година деле сан о ’Великој Албанији‘ са америчком администрацијом

Вафен СС дивизија „Скендербег“ и Вафен СС дивизија „Принц Еуген“ у сусрету на положају око стратишта Велика код Плава, јул 1944. Фото: Архива

Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Џаферу Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као „антикомунисту“ са „истинским патриотским мотивима“ за политичко деловање.

ВИШЕ од пола милиона евра су приштинске власти уложиле у почетак реконструкције куће Џафера Деве у Косовској Митровици, која треба да постане „регионални културни центар“ под именом овог злочинца из Другог светског рата. Дева је, потврђују документи, био агент Хитлеровог „Абвера“ још од 1935, један од оснивача великоалбанске оружане организације „Бали Комбетар“ која је започела геноцид над Србима, злогласни министар полиције „велике Албаније“ у време немачке окупације, наредбодавац систематских злочина над Србима, Јеврејима и Ромима, панисламиста који је сарађивао са имамима који су проповедали џихад и са којима је регрутовао муслимане и Албанце за СС дивизију „Скендербег“.

Очигледна је намера да се реконструисањем куће овог злочинца створи центар култа његове личности и идеја, а све се то дешава пред очима представника службеника „западних демократија“, а пре свих САД, без чијег се одобрења не дешава ништа у српској покрајини. Српска јавност, која још гаји стереотипе о победницима и губитницима у Другом светском рату, тешко схвата да за Немачку, која има огроман утицај на Приштину, Џафер Дева никада није био злочинац, а да је за администрацију САД, на препоруку ЦИА, током Хладног рата постао пожељан савезник.

– После вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као „антикомунисту“ са „истинским патриотским мотивима“ за политичко деловање. С обзиром на то да је ангажман Џафера Деве у целом послератном периоду био усмерен на пропагирање уједињења Косова и Албаније, опредељење ЦИА за сарадњу са њим указује на промену у америчким односу према великоалбанским претензијама на Косово и Метохију – наводи историчар др Игор Вукадиновић.

Амерички грађанин Дева је помогао призренском учитељу Мидхату Вранићију, који је 1960. емигрирао из Југославије, да се такође настани у САД.

– Дева и Вранићи су, заједно са осталим албанским националистима у Њујорку 1962. формирали организацију „Призренска лига у егзилу“. Према расположивим изворима, у стварању је учествовала и ЦИА. Основни циљ „Треће Призренске лиге“ био је отцепљење Косова и Метохије од Југославије и стварање „етничке Албаније“ – каже др Вукадиновић.

Ревизионисти историје су очигледно проценили да је дошао тренутак да се Дева и отворено рехабилитује преуређењем његове куће у Косовској Митровици, где је формирао албанску СС дивизију „Скендербег“. „Случај Дева“ показује да исту тежину више нема ни реч „ловаца на нацисте“, бораца против шовинизма и расизма. Наиме, Ефраим Зуроф, директор јерусалимског центра „Симон Визентал“ је презентовањем информација о Деви као злочинцу успео да 2022. раскринка и заустави реконструкцију његове куће. Тада је откривено да су приштинске власти тражиле и добиле новац за ову бесрамну операцију од Европске уније и Програма Уједињених нација за развој, који су били „необавештени“ о лику и делу Деве иако се информације о његовим злочинима могу наћи чак и на „Википедији“.

Приштинске власти нису морале дуго да чекају да се прашина у јавности слегне и да добију миг од својих спонзора да наставе да раде на рехабилитацији Деве, после чега ће вероватно уследити и прања биографија осталих злочинаца, који су прихваћени као савезници у Хладном рату. Одавно нема социјалистичких Совјетског Савеза, ни Југославије, чије је државно уређење давало идеолошко оправдање за такве компромисе. Остали су само Срби и Руси, против којих Запад води сукоб са мотивима и оправдањима какве је некада користила Немачка и са истим савезницима.

Мидхат Фрашери, командант „Бали Комбатара“ после рата Фото: Википедија

– Велики број припадника фашистичког режима Краљевине Албаније током Другог светског рата је након повлачења Немачке са Балкана пронашао уточиште у Италији, Турској и земљама западне Европе, где је наставио да политички делује. Вођа организације „Бали Комбетар“ Мидхат Фрашери се након вишегодишњег боравка у Италији 1949. пребацио у САД, а са собом је повео и друге истакнуте квислинге. У САД се ускоро настанио вођа покрета „Легалитет“ Абаз Купи, а средином педесетих година и Џафер Дева. Преломан моменат за албанску екстремну емиграцију на Западу представља операција Valuable, којом су САД и Британија покушале да оборе комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији. Иако је операција неуспела, иза ње су остале чврсте везе између америчке и британске обавештајне службе и националистичке албанске емиграције, које су додатно интензивиране шездесетих година – наводи др Вукадиновић.

Од водећих идеолога и руководилаца „велике Албаније“ после рата је кривично одговарао једино Бедри Пејани (1885-1946). Комунистичке власти Југославије нису ни покушале да дођу до великоалбанских функционера, злочинаца који су побегли у иностранство и тамо наставили посао започет под окриљем фашиста и нациста. Американци су посетили избеглог албанског краља Ахмеда Зогуа у Египту и понудили му власт ако анимира албанску емиграцију за учешће у преврату против Енвер Хоџе.

– Амерички агенти су 5. маја 1949. у Александрији обавили разговор са одбеглим албанским краљем Зогуом који је подржао стварање јединственог антикомунистичког фронта Албанаца у егзилу, а сложио се и да Фрашери, као лидер најбројније емигрантске организације, буде на челу целог покрета. Он је предложио да „уколико међународна ситуација то дозвољава“, у комитету буде и један представник Косова, а као најподеснијег за ову функцију навео је Деву. Према Зогуу, Дева је био омражен у Тирани и Албанији због суровости коју је показао као министар унутрашњих послова 1943-1944, али је уживао велику популарност међу Албанцима на Косову – наводи др Вукадиновић.

Он је утврдио емигрантски пут овог сарадника нацистичке Немачке, одговорног за смрт великог броја људи.

– У новембру 1944. Дева је отишао у Беч. Потом је неколико година боравио у Италији, где је уживао статус „расељеног лица“. Почетком педесетих година живео је у Турској, а 1956. преселио се у САД, где је провео остатак живота. Девина улога је од посебног значаја за албанску емиграцију, пошто је током шездесетих година тесно сарађивао са америчком обавештајном службом ЦИА – наводи др Вукадиновић.

ОДОБРЕНА АМЕРИЧКА ВИЗА

ВОЂА „Бали комбетара“ Мидхат Фрашери се 1947. обратио америчком амбасадору у Риму, предложивши да се са педесет следбеника досели у САД, како би се тамо „супротставио комунистичким интригама“. Фрашеријеви сарадници су били истакнути колаборационисти и ратни злочинци, па је Стејт департмент одбио молбу. Сукоб Југославије са Информбироом променио је амерички став.

– У мају 1949. Фрашерију и његовим сарадницима одобрена је америчка виза, тако да су албански квислинзи дошли у САД и настанили се у Њујорку – наводи др Вукадиновић.

 
Борис Субашић