Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији

Војници Краљевине Србије у логору Кастелино, Трентино Алто Адиђе 1916. године Фото: НБС, архива

СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.

Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.

На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника – Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на гробљу у Кастелану, у марту 1916. године, показују да су падали у несвест од умора, глади и насиља које су вршили чувари. Локални цивили сведочили су о томе да су Срби били третирани горе од других јер су их аустроугарске војне власти сматрале одговорнима за избијање рата.

Покрај Кастелана постоји Српска стаза и Српско гробље, али су они до скоро били заборављени. Представници италијанске регије поставили су пре неког времена спомен-таблу, крај које ће министар Селаковић одати почаст погинулима. Он ће положити венац код Капеле палих бораца, поред које је та меморијална табла, у самом Кастелану. Сутра ће на Српском гробљу присуствовати комеморацији и инагурацији споменика.

Када је Италија, 1915. године, објавила рат двојној монархији, у ову регију стигли су заробљеници са Балкана и подељени у радне бригаде. Неки од њих страдали су под снежним лавинама, а неки од глади и хладноће.

„Јадни Срби, сигурно нису успевали да се врате у домовину,“ остао је запис из 1916. Луиђије Миоранди.

Руски и српски заробљеници израђивали су мале дрвене крстове и трампили са локалним живљем за храну. На планини Каре Алто, на 3.500 метара надморске висине, још се налази црквица, коју мештани зову руском, а коју је градила руска и српска, али и босанска радна снага.

У долинама регије Трентино-Јужни Тирол могу се наћи топоними попут Улица Срба или Цеста Босанаца, будући да је ту доведено и доста војника из Босне, припадника све три вероисповести. Овуда се простирала линија фронта, а територија је припадала Аустроугарској.

МУЗЕЈ НА ВИДУ
НА грчком острву Видо је на почетку 1916. године умрло 4.847 људи. Ту се налазила болница за српске војнике после албанске голготе. Пројекат за маузолеј израдио је чувени архитекта Никола Краснов, али је здање доста пропало. У спомен костурници похрањене су кости 1.232 војника којима се знају имена и 1.500 безимених.

До краја године, осим овог споменика, Министарство за рад финансираће и подизање споменика генералу Божидару Јанковићу, у Београду, затим пројекат за санацију маузолеја на Виду, а у току је процедура и за израду документације за меморијални центар за јасеновачке жртве (један ће бити отворен у Доњој Градини, у РС, а други у Београду).

Споменик генералу Јанковићу, једном од највећих, али заборављених, српских генерала, већ је одливен, према речима министра Селаковића. Јанковић је био српски генерал и министар војни, учесник Српско-турских, Српско-бугарског, Балканских и Првог светског рата. У Балканским ратовима командовао је Трећом армијом, која је ослободила Косово, а у Српско-бугарским учествовао је у кључним биткама код Овчег Поља и Брегалнице.