Вечерње новости, 17. 01. 2024, Оскрнављена Спомен кућа „14. јануар“ у Воћину: Србе нису застрашили

Меморијал у Воћину за 261 ликвидираног Србина у хрватској усташкој рацији 12-14. јануара 1942. године Фото: Вечерње новости

НИ недељу дана пошто су разваљена врата Спомен куће „14. јануар“ у Воћину, посвећене сећању на највећи масовни злочин током Другог светског рата у Славонији, починиоци нису ухваћени.

О овој кући брине Српско народно веће, а председница Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније Милена Лазић потврдила је како су јој информацију о догађају у четвртак ујутро јавили радници предузећа који раде на обнови зграде.

– Врата су избијена из штока и тако остављена. Ништа није украдено, врата на спрату нису дирана. Случај сам одмах пријавила полицији, која истражује овај вандализам – казала је Милена Лазић, и истакла како није случајно да су врата оштећена уочи 14. јануара, за када је заказано обележавање 82-годишњице најтрагичнијег дана у воћинском крају.

Према речима Игора Павковића, заменика жупана Вировитичко-подравске жупаније из реда српске националне мањине, истрага је у току, али је овај догађај унео немир међу српско становништво. Он је искључио могућност да су врата развалили бескућници, иако из Спомен куће ништа није украдено.

– Бескућника немамо, али хулигана има – каже Павковић. – Пуно нам је труда требало да се дође до стабилних добросуседских односа, али увек постоје бар два одсто деструктивних, који су толико гласни да се чини да их је више и уносе нелагоду.

Спомен кућа посвећена је српским жртвама из Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Усташе су стрељале или заклале, између 12. и 14. јануара 1942. године, 261 мештанина. Углавном су убијени мушкарци између 20 и 60 година, мада су страдале и четири жене, два седамнаестогодишњака, једно дете и један седамдесетпетогодишњак.

НАЛОГОДАВЦИ ИЗ ВРХА НДХ

 

ЈАНУАРСКИ злочин 1942. био је последица усташких губитака пар дана раније,12. јануара, у случајном сукобу са Лисичанском, првом устаничком групом у Славонији. Одлуку о одмазди донео је сам врх НДХ, укључујући министра унутрашњих послова Андрију Артуковића и шефа усташке надзорне службе и равнатељства за ред Еугена Диде Кватерника.

Упркос застрашивању разваљивањем врата, које су многи схватили као политичко упозорење пред обележавање 82-годишњице од масовног злочина, према речима Павковића, комеморација је ове године била посећенија него претходних.

У општини Воћин, каже наш саговорник, према званичном попису данас живи 95 Срба, док их је некада било 3.600.

– Пописни подаци нису тачни и у зависности од општине до општине, промашај је од 20 до 30 одсто. Наиме, толико је људи мање пописано. Разлози су бројни. Рецимо, попис се делом спроводио „од врата до врата“, а делом „он лајн“. Све се дешавало у време пандемије короне… Верујем да ни у другим ставкама није тачан, али нас је занимао број становника и етнички састав, па смо, после сумњи, извршили и провере поређењем података. Ово су мала места, сви се знају и очигледно је кад се појаве грешке – објашњава Павковић.

Он каже да је реалан број Срба у општини Воћин око 130. До рата деведесетих ту је 80 одсто становништва било српско.

– Пре Другог светског рата овде је живело 13.000 људи, да би их почетком деведесетих било око 4.000. Према попису данас укупно има око 1.800 становника, али наше анализе показују да их нема више од 1.500. Око 1.500 Хрвата је досељено са Косова и Метохије, из општине Витина, међутим, најмање 500 њих се одселило даље. Сада их има око 1.000. Цела жупанија је доживела демографску пропаст. Са 104.000 становника спала је на 68.000, од чега Срба има око 4.500 (према попису око 3.600) – наводи наш саговорник.

В.Ц.С.