Младен Стевић „Ослобођење Параћина у Првом светском рату“ Фото: Вечерње новости, З. Рашић
Више од две године трајало је прикупљање материјала за књигу чија је тема била ослобођење Параћина у Великом рату, а почетна идеја је била да се стекну нова сазнања о мајору Марку Павловићу, команданту 3. батаљона 2. пешадијског пука „Књаз Михајло“, или Гвозденог пука Моравске дивизије.
Он је погинуо приликом тих борби 11. (24) октобра 1918. године у 45. години, и заједно са својих тринаест сабораца сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у заједничкој гробници.
Борбе за ослобођење Параћина трајале су три дана, од 23. до 25. октобра по новом календару, а истоимена књига објављена је поводом 105. годишњице ослобођења. Реализована је као пројекат Удружења бораца отаџбинских ратова (УБОР) Параћин, који је финансијски подржала општина, у издању Библиотеке „Др Вићентије Ракић“.
Књига садржи и до сада непознате податке о страдалим српским војницима сахрањеним у порти цркве и о томе којој јединици су припадали. Приређивач Младен Стевић, капетан прве класе у пензији, прикупио је много нових података и о мајору Марку, али потрага за његовим потомцима у мајоровом родном селу Заграђе између Зајечара и Књажевца није дала резултат, истиче Стевић.
Обимна књига на преко 250 страница доноси, најпре, кратку причу о Параћину под окупацијом, док су у другом делу документоване борбе за ослобођење са извештајима о распореду војних јединица, готово свим борбеним заповестима током та три судбинска дана, приказаним губицима у људству, те биографијама команданата јединица српске војске које су учествовале у ослобађању… Књига још садржи и приказ наоружања пешадије и коњице, артиљеријског оруђа, као и бројне прилоге.
Мост и звоник цркве у Параћину током борби за ослобођење 1918. године срушили су окупатори у повлачењу Фото: Вечерње новости, архивска грађа
Аутор наводи да о дешавањима у Параћину у тим тешким данима нема много записа. Зна се да је окупаторска војска, повлачећи се, срушила мост и торањ цркве.
– Тадашњи параћински књижничар и штампар Коста Хаџи Видојковић, који је касније био и председник Општине, штампао је 1920. године књижицу под називом „Катастрофа Параћина приликом његовог ослобађања“. Очима једног хроничара он је сагледао све ратне страхоте и страдања житеља параћинске вароши…. Ми сада, у циљу детаљнијег сагледавања, пратимо дешавања током три дана у којима су јединице Прве српске армије, тачније 1. и 2. Пешадијски пук Прве пешадијске бригаде Моравске дивизије, прва и друга коњичка бригада Коњичке дивизије, изводиле борбена дејства за ослобођење града и његове шире околине од немачких окупационих снага – објашњава Стевић.
Највише података објављених у књизи пронашао је у архивској грађи Министарства одбране РС и у дигиталном каталогу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
Страдање Гвозденог пука
НАЈЕЛИТНИЈА јединица српске војске, „Гвоздени пук“, претрпела је највеће губитке у тродневним борбама за ослобођење Параћина. Осим имена изгинулих јунака који су, уз мајора Марка, сахрањени у порти параћинске цркве, објављена књига садржи и списак сахрањених на градском гробљу (где тачно, не зна се), попис преминулих рањеника и рањених који су преживели, али и списак француских војника умрлих у Параћину, највише од шпанске грознице. Набројено је и неколико имена цивилних жртава ваздушног бомбардовања.
Зорана Рашић
