Извлачење жртава из рушевина Фото: Вечерње новости, монографија „Београдски крвави Ускрс“
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила.
Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном фронту.
– Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у склоништа. Савезничко бомбардовање изазвало је страшно разарање. На улицама су лешеви жртава свуда – стигао је југословенској избегличкој влади у Лондону 20. априла извештај из Врховне команде Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО).
Би-Би-Си је тек 2021. навео релевантне британске војне изворе који су открили да није била реч о непрецизности бомбардера, већ да су они гађали места које је Титов официр за везу Владимир Велебит прецизно, до нивоа улице, означио на карти окупиране српске престонице. Зато је уништена болница са болесним српским заробљеницима из Немачке који су доведени на рехабилитацију и разорено прво београдско породилиште у Крунској. Зато су у прах претворени Централни хигијенски завод, Дечја болница, Дечји диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из НДХ. Зато су сравњене Теразије и избомбардоване су Каленићева и Бајлонијева пијаца, препуне света, као и Црква Александра Невског.
– Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске војске, на Београд је пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Ускрса. Порушено је укупно 687 зграда, а 20. априла је у рушевинама пронађен 1.161 леш. Број тешко повређених био је 1.468 – известила 21. априла Врховна команда ЈвуО.
Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи, а по проценама амбасаде САД 2.271, док се наводи око 5.000 рањених. Бомбардован је и логор на Сајмишту, где су савезници убили 60 заточеника, 150 ранили, а оне који су покушали да побегну побили су Немци. Званично, циљ бомбардовања били су железничка инфраструктура и фабрике које су радиле за Немце, али оне су претрпеле минимална разарања, за разлику од стамбених четврти. Сумњу да то није случајност изазвала је Васкршња вест Би-Би-Си-ја да су „савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд“.
Богољуб Јефтић, посланик југословенске владе уручио је британском Форин офису демарш због директног стављања на једну страну у грађанском рату. Усмено му је објашњено да савезници бомбардују читаву Европу, и да Београд није изузетак. У архиви Форин офиса сачувана је, пак, белешка о том догађају: „Нама би било драже да Би-Би-Си није објавио ту вест јер овако имамо непријатну дужност да објашњавамо своју политику“. За Британце нису биле проблем српске жртве већ обелодањивање истине зашто је Београд бомбардован 11 пута иако ниједном није погођен ниједан немачки циљ од стратешког значаја. Позадину је открио тек британски обавештајац Мајкл Лиз, ратни херој и члан војне мисије у штабу генерала Михаиловића, аутор књига „Силовање Србије: британска улога у Титовом грабљењу власти 1943-1944“ и „Геноцид над Србима 1941-1945“.
– Интензитет бомбардовања превазишао је чак и нападе немачког Луфтвафеа из 1941. За партизанско вођство сврха тих и осталих бомбардовања није била војничко већ политичко дејство. Циљ је био да се становништву покаже ко су сада газде – сведочио је Лиз.
Од почетка 1944. успостављена је координација између команде Балкан ер-форса у Барију са британском мисијом при Брозовом Врховном штабу НОВЈ, у коме је официр за везу био Черчилов изасланик од поверења, бригадир Фицрој Меклејн. Утврђена је хијерархија, по којој су локални територијални штабови слали предлоге за бомбардовање градова републичким, а овај Титу, чија је реч у избору циљева била задња. То потврђује депеша његовог Врховног штаба „Главном штабу НОВ и ПО Србије“, од 5. фебруара 1944. у којој је наглашено „Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће доставити Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће пак одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује“.
Депеша Јосипа Броза Тита о захтевима за бомбардовање, 5. фебруар 1944. Фото: Архив Србије
Почетком априла 1944. у Лондон на Черчилов позив долазе бригадир Фицрој Меклејн и Владимир Велебит, вишеструки агент, Титов официр за везу и са Немцима и са Британцима. Њих двојица долазе у штаб генерала Вилсона, команданта Средоземља 15. априла, на Велику суботу, када је дивљачки бомбародван Ниш. Сутрадан је бомбардован Београд коме је смишљено приређен ’крвави Ускрс‘.
НИШ ГАЂАЛИ ЧАК 16 ПУТА
АНГЛОСАКСОНСКИ бомбардери су 1944. Ниш бомбардовали 16 пута, Београд 11, Земун и Алибунар по четири, Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприју и Поповац код Параћина по два пута. Бомбардовани су Лесковац, Сремска Митровица, Рума, Петровград(Зрењанин), Крушевац, Пећ, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Рашка, Грделица, Лесковац, Подујево, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина.
Борис Субашић
