Вечерње новости, 17. 9. 2023, Мог оца је спасло храбро српско срце: Тед Бифилд, син америчког ваздухопловца Флојда обореног 1944.

Тед Бифилд, син америчког ваздухопловца Флојда обореног 1944, у очевој летачкој јакни 79 година касније у Београду Фото: Вечерње новости

ДРУГИ пут сам у Србији решен да до краја забележим ратни пут, тачније спасавање мог оца Флојда. Када сам 2019. долазио на обележавање 75. годишњице мисије „Халијард“, у околини Ћуприје био сам у фамилијама три породице које су учествовале у спасавању оца те 1944. Обишао сам и винограде где се зарила његова „летећа тврђава“ Б-24. Оцу је то био први лет, а да не беше одважних Срба, српских домаћина, Дражиних војника, ја се не бих родио.

Овако, искрено, видно потресен, говори Тед Бифилд из Небраске, у редакцији „Новости“, на дан одласка у Прањане, на Галовића поље. Американац, наоружан очевим сликама током претходног боравка припремао је терен за истраживање о чудесном спасавању оца Флојда у окупираној Србији 1944. Авион, тада младог наредника ваздухопловних снага САД оборен је на повратку у Италију после бомбардовања Немаца у Румунији. У летелици је било седам чланова посаде, а наређење капетана да искачу добили су када су прелетели Дунав, у тренутку када су их изрешетали немачки ловци.

Американци су, прича Тед, искакали у две групе. Испоставиће се да су их спасавали одвојени одреди Југословенске војске у отаџбини. Флојдова група од три човека приземљила се неколико километара јужно од Ћуприје, а авион је пао у виноград у близини Александровца. Када је стигла немачка потера, ова тројка је већ била евакуисана. Тед, који поносно носи летачку јакну оца и на београдских 30 степени, објашњава да до пред краја живота његов отац није много причао о тим догађајима и Другом светском рату.

Али, истиче, никада није крио слике из Србије.

О 99 дана скривања у неколико делова Србије, од Сењских рудника код Алексинца до Краљевог склоништа у Зворнику, Флојд је, прича нам његов син, истицао да су то били „вероватно најнеизвеснији дани у његовом животу“ јер авионски митраљезац није могао да помисли да постоји народ који ће ризиковати своје и животе својих најближих да би спасао непознате људе.

И храброст се учила

 

ОТКРИВА нам Тед и део очеве приче како је евакуација ишла споро и неизвесно, што због Немаца на небу и око Прањана, што због рањеника. – Много је било рањених пилота и они су пристизали на леђима савезника свакодневно у импровизовану болницу код Галовића поља. Наравно, ти људи су имали приоритет током транспорта, а остали су чекали са неизвесношћу. Како ми је казао отац, Американци су се од Срба учили и храбрости и никада се нису жалили што је неко пречи ушао у авион – каже Бифилд.

– Говорио је како су он и колеге били шокирани када су схватили које су размере тог герилског покрета у Србији и када су се после осамдесетак дана нашли сви на окупу у Прањанима чекајући авион за Бари – сведочи Тед. – Тада су их Срби већ сматрали својима и било им је жао што се растају. У међувремену, само група мог оца је била скривана у околини најмање три града у Србији јер су их премештали на сигурно чим би се запуцало у околини или када је запретила опасност да ће кренути немачки лов на пилоте. И, зато хоћу да одем и у Зворник у то Краљево склониште, последње уточиште оца пред пребацивање у Прањане где су им сви били на услузи.

Драго је Теду што се и у његовој земљи сада већ у 16 музеја у 16 држава САД налазе документи и експонати операције „Халијард“. Открива нам да је недавно у Аризони, у граду Меси, био изненађен када је на аердорму видео три америчка авиона која су чинила ваздушни мост из Прањана за Бари од маја 1944. до децембра 1945.

Срушено 3.000 авиона

 

ИЗ 15. Ваздухопловне армије војске САД стационаране у Италији од 1944. оборено је, каже Бифилд, 3.000 авиона, док је Ваздухопловна армија у Енглеској имала и до три пута веће губитке: – Више је америчких ваздухопловаца страдало ратујући у Европи него на Пацифику.

 

– Када сам на писти угледао авион са бројем 24 на репу, исти онакав како ми га је отац описао, кренуле су ми сузе. Још када се испоставило да су људи из Музеја оспособили летелицу за музејско летење и када су ме тим авионом подигли изнад Аризоне, обећао сам себи да ћу написати књигу о оцу и неустрашивим Србима.

Бомбардовање СТРАШНА трагедија!

 

Овако о НАТО бомбардовању наше земље 1999. године говори Тед Бифилд: – Зато, никада не смемо да заборавимо Први и Други светски рат и праве приче о храбрости Срба и Американаца.

 

Из књиге у настајању Тед нам открива како је његов отац био тај пилот који је дечаку куриру који је његову групу довео до Прањана дао амерички летачки колт речима: „Сине требаће теби више него мени“.

На крају, Тед застаје, па, загледан у даљину, пита:

– Да ли би ова реченица, објављена у „Вечерњим новостима“, могла да буде путоказ и до фамилије тог храброг дечака?

Драган Вујичић