Током велике казнене експедиције, коју су спровели немачки нацисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано око 3000 цивила из овог дела Србије и један број избеглих Срба и Словенаца, од хрватске усташке каме из Славоније (13. усташка бојна из Сремске Митровице), 18. октобра, пре 79 година, у селу Кривајица убили су 92 мештана, међу којима је било и деце, жена и старих особа.
У знак сећања на тај злочин, у Кривајици су свештеници из Драгинца, Станко Васић и Бранко Малетић, служили парастос недужним жртвама, чије погубљење се и данас памти код овдашњих људи. Године и деценије су пролазиле после тог догађаја а да се у селу није чула песма и организовано весеље.
Највеће сведочанство о страдању Јадрана оставио је лознички публициста и новинар Милош Пантелић, кроз књиге „Коло смрти око Јадра“ и „Над хумкама малишана“, у то време оспораван од тадашње локалне власти у Лозници, без икаквог разлога!?
Пантелићев вредан сарадник и саборац у сакупљању сведочанстава о страдњу сељака, највећем на свету у Другом светском рату, у то доба, био је тада млади свештеник Станко Васић, цикотски парох, данас протојереј ставрофор у пензији.
– Жртва фашистичког терора у Кривајици било је дете Јелисавета Тешановић, које је имало само пет месеци – каже кроз сузе прота Васић.
– Нацисти су истребили породице Ракић, Илић, Ђукић, Станковић… Нико од њих није преживео. Сведочили су ми мештани, који су у те дане сачували животе јер су били избегли у села Рађевине, кад су дошли да сахрањују комшије и сроднике, њихова тела су била начета од пашчади и свиња. Туга је била до неба, сведочио ми је мештанин Станко Ђукић, истичући да је деловало као да се „спустило небо до земље“.
В. Митрић
Лектура и редактура текста Српски меморијал / а.м.