У НОћИ између 18 и 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе „Свилени“, њих укупно 363 војника, извршили су пешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смештено на јужним обронцима Псуња.
Село је бранило укупно стотинак припадника ТО из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије, саопштава Информационо-документациони центар Веритас.
У току борбе за „проклету утврду“, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Шаговину Машићку, Зенге су у току дана, док су мештани славили Светог Николу, овладали целим местом, када су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника ТО из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемесечну тортуру у хрватским казаматима.
Према сведочењима преживелих логораша, зенге су пред собом редом палили куће и убијали и цивиле и браниоце после одбацивања оружја и предаје. Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121. бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи комадант Самосталне интервентне сатније (чете) при 121. бригади. Међу убицама цивила и заробљеника, преживели мештани препознали су Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
По налогу хрватске војске, у Шаговини Машићкој је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и сахрањивали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани два сина – Тихомира (20) и Драгана (23). Са ове локације је у појединачним ексхумацијама до 2013. ексхумирано и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су „страдали у борби“. У октобру 2013. са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано. За остале жртве још се не зна ни место укопа. Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН-а.
У Хрватској се ова акција котира као „једна од првих херојских битака Домовинског рата, у којој су четници претрпели велике губитке – око стотину мртвих“, док су хрватски губици износили 13 погинулих и више десетина рањених. Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, објашњавају у Веритасу.
У Шаговини Машићкој је по попису становништва из 1991. живело 209 становника од чега 189 Срба, 16 Хрвата и четири Југословена. Тридесет година касније, по попису из 2021, у овом селу је пописано пет житеља, два мушкарца и три жене, без ознаке националне припадности.
В. Црњански Спасојевић