Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча.
Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од Милорада С. Кураице из Суботице, а родом из Плавна.
– Петар Јагодић рођен је у Буковици око 1666. Био је свештеник у Цркви Светог Петра и Павла у Биовичином Селу, која сада прославља пет векова постојања. Пре 320 година у борби за права српског народа стао је на чело Буковичке буне и са собом повео 7.000 Срба. Због отпора млетачком окупатору доспева у затвор и тамо остаје 40 година без дана помиловања. Преминуо је 9. априла 1749. у Задру. Ова скромна, а тако важна и велика спомен-плоча је, искрено се надам, само почетак ка жељеном циљу, а то је обнова његове родне куће – каже Кураица.
Додаје и да ће Срби из овог краја Далмације поднети предлог Синоду СПЦ да се поп Петар Јагодић Куриџа канонизује.
– Куриџина буна, нажалост, није ушла у историјске уџбенике наше земље, али јесте у италијанске.
Тамо се може прочитати о буни Морлака, како гласи венецијанско име за становништво далматинског копна, против млетачке власти, 1704. у Буковици и Равним Котарима – прича Кураица.
– После Карловачког мира 1699. утврђена је нова млетачко-турска граница у Далмацији, па су динарски пашњаци постали илегални за далматинске сточаре. Због огромног млетачког харача, као и притисака да се Срби исељавају и покатоличе, поп Јагодић је скинуо мантију и стао пред свој народ чији гнев усмерава на скупљаче венецијанског харача „дециме“. Срби книнског, дрнишког, скрадинског и шибенског краја дигли су се на устанак.
Тако је пред Задар дошло 7.000 устаника и 70 њихових главара. Како нису имали војну снагу да угуше устанак, Млеци су искористили српску неслогу и приволели себи једног по једног главешину. Неки од њих побегли су у Лику, а поп Куриџа је затамничен у злогласни затвор испод Дуждеве палате у Венецији. Пуштен је после четири деценије, стар, болестан и слеп.
Ј. Лемајић