Вечерње новости, 21. 8. 2023, СРБИ СЕ САМИ УБИЈАЛИ: Близанци секли вене како би избегли крвави пир – нови докази о мучењу у НДХ

Станишићева дописница из логора Фото: Вечерње новости, Музеј жртава геноцида

АРХЕОЛОГ Радован Сремац, кустос у Музеју наивне уметности „Илијанум“ у Шиду, поклонио је Музеју жртава геноцида у Београду више дописница из Другог светског рата, када је Шид био у саставу Независне Државе Хрватске, као и фотографије Шиђана из периода Првог светског рата.

Ове поштанске пошиљке је слао Шиђанин Ђорђе Станишић из Немачке, где је одведен на принудни рад, и оне датирају из 1943. и 1944. Једна је стигла самом Станишићу од извесног Душана и она, како је Сремац потврдио за „Новости“, има посебан значај јер говори о страшним усташким злочинима.

– Пријатељ који Станишићу шаље дописницу из Берлина у Беч, где је очигледно Станишић био смештен привремено, наводи да је у логору срео човека из Сремске Митровице, који је био у истом казамату у који су доведени Шиђани ухапшени у страшној акцији Виктора Томића, 1942. Међу њима је, као што знамо, био и сликар Сава Шумановић. Овај Митровчанин потврдио је Станишићевом пријатељу како је тортура била тако страшна да су два брата, која нису могла да издрже мучење, разбила прозор у затвору и исекла вене, док се један сам, или уз туђу помоћ, удавио у клозету – прича Сремац за „Новости“.

Крвава акција под руководством усташе Томића почела је у Шиду, 27. августа 1942. Хапшења су трајала целе ноћи, а Сава Шумановић ухапшен је 28. августа, у шест сати ујутро. Одвођени су мушкарци и жене, старци и деца. Тачан број се не зна, а процене иду до 150. Ухапшени су прво одведени у зграду Среског начелства, где су ислеђивани и страховито мучени. Видосави Илић су усташе скакале са стола на стомак, да би, кад су је вратили у ћелију, преминула у наручју малолетне кћерке.

Ујутро су жене и деца пуштени, а мушкарци, изломљених руку и ногу, пребачени су на железничку станицу, па одатле теретним вагонима за Сремску Митровицу. Поједини су умрли већ у возу, док су остали смештени у сремскомитровачки затвор и ту мучени још два дана. Стрељани су у ноћи између 29. и 30. августа, на сремскомитровачком православном гробљу. Међу њима је било 120 Срба и један Јеврејин. Тада је стрељан и Сава Шумановић.

Сремац каже да је ове дописнице и фотографије нашао на тавану куће Станишића, пре него што је срушена, јер потомака ове породице нема.

– Звали су ме људи пре рушења, као што ме обично зову када имају неке историјске артефакте, јер знају да их скупљам – каже Сремац. – Чувао сам их 15 година, надајући се да ће бити отворен Завичајни музеј, али онда сам схватио да немам право да чувам овакве доказе далеко од очију јавности и одлучио сам да их поклоним Музеју жртава геноцида.

ПРВОРАЗРЕДНО СВЕДОЧАНСТВО

ПРЕМА речима Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида, буквално не прође дан а да грађани не обогате музејске збирке и фондове:

– Грађа коју нам је поклонио господин Сремац аутентичан је и прворазредни доказ о животу и страдању Срба у НДХ. Захвални смо свима који нам се јаве са жељом да донирају поклоне – каже Ристић.

Сремац каже да су многи документи из доба НДХ, које је претходно пронашао, прошле године били изложени на изложби у организацији Музеја жртава геноцида, поводом 80 година од страдања Шиђана у Томићевој акцији. Међу њима су биле и умрлице седморо-осморо људи, које су усташе једине извеле пред преки суд и податке о њиховој смрти доставиле СПЦ. Такође, ту су и тзв. отпуснице из православља, које су поједини грађани тражили да би прешли у католичанство и спасли се, као и докази о постојању тзв. „Хрватске православне цркве“, чије је једно од седишта било у Шиду.

– Шид је још 1939. године потпао под хрватску бановину иако је већински живаљ био српски. Већ тада је почео прогон Срба, отпуштања с посла, увођење латинице као обавезног писма. Нико се у Краљевини није бунио, осим наше Српске православне цркве – констатује Сремац.