Вечерње новости, 22. 3. 2024, После 80 година почињу истраживања највећег губилишта у тадашњој окупираној Србији, у Јајинцима

Стрељање на стратишту у Јајинцима Фото: Музеј историје Југославије Бр. 15210, Википедија

ПРВИ пут, осамдесет година од ослобођења Београда и завршетка Другог светског рата, највећа масовна гробница на подручју тадашње окупиране Србије биће истражена. За данас је најављен почетак најсавременијих геофизичких (геомагнетних, геоелектричних и георадарских) истраживања у оквиру Спомен-подручја „Јајинци“, у Београду.

Поред Музеја жртава геноцида, у истраживања су укључени стручњаци Центра за нове технологије „Виминацијум“, који делује при Археолошком институту САНУ. Циљ је, кажу у Музеју, да се коначно утврде прецизне локације масовних гробница у оквиру овог највећег појединачног губилишта у нашој земљи.

– Наведена истраживања биће реализована и на основу препорука добијених од сараднице нашег Музеја, археолога др Џили Кар, редовне професорке Универзитета у Кембриџу, уједно водећег стручњака у свету у области форензичке археологије Другог светског рата – кажу у Музеју.

– Ради очувања достојанства места укопа више десетина хиљада недужних жртава, биће примењене искључиво методе недеструктивног истраживања терена. Реч је, пре свега, о примени савремених геофизичких метода прилагођених археолошким потребама, уз коришћење врхунских геодетских уређаја (оптичке и ГПС тоталне станице) за глобално сателитско и земаљско позиционирање. На овај начин сви подаци регистровани на терену постају део јединствене базе података, што омогућава сагледавање сваког новог резултата у знатно ширем археолошком и историјском контексту.

Како је објашњено, примена геофизичких метода заснована је на посматрању варијација физичких поља терена који се испитује.

– С обзиром на то да је углавном реч о ниском интензитету регистрованих аномалија неког физичког поља (гравитационог, магнетског, електричног, електромагнетског и др), потребни су и савремени софистицирани инструменти који могу да издвоје такве појаве – кажу у Музеју.

– Данашњи степен развоја инструмената и ИТ опреме омогућава примену различитих метода у оквиру истраживања и сагледавање великог простора у релативно кратком временском периоду.

Како кажу, захваљујући мултиперспективним анализама података могуће је препознавање материјала садржаног у земљи укључујући и онај хуманог порекла, без потребе спровођења археолошких ископавања.

Историчар Милан Кољанин, из Меморијалног центра „Старо сајмиште“, поздравља акцију истраживања терена и каже да би нешто слично требало урадити и на целом подручју Сајмишта, где је до сада истражен само Немачки павиљон. Процене су да је у Јајинцима убијено око 68.000 људи, па чак и до 80.000.

– Тачан број се не зна, јер је од новембра 1943. до 1. априла 1944. Зондеркоманда 1005, која је уништавала трагове злочина у целој Европи, спровела идентичну акцију и у Јајинцима, Јабуци и стратишту Багљаш у Зрењанину. Немачки официри и подофицири ангажовали су логораше из бањичког логора и са Сајмишта, да ископавају лешеве и спаљују их. Најверодостојније сведочење о томе шта се дешавало оставио је један од тих логораша Душан Дрча, који је објавио сећања, 1947. године. До сада још нису нађени примарни докази из немачких архива – каже Кољанин.

Он додаје да се после спаљивања пепео додатно уситњавао у прах и део је, према сведочењима, одвожен на Чукарицу, на рукавац Саве, и ту просипан. То је изазвало праву „златну грозницу“, јер су људи копали по пепелу, трагајући за остацима драгоцености. Број потенцијалних жртава у Јајинцима израчунат је на основу сведочења логораша о броју дневно ископаних и спаљених земних остатака.

ПРОСТОР ЗА КУСТОСЕ И ЧУВАРЕ

 

ВЛАДА Србије је 21. септембра 2023. донела одлуку да Музеју жртава геноцида препусти на бригу Спомен-подручје „Јајинци“ и од тада је одржан низ састанака ради убрзаног преузимања овог непокретног културног добра. Из Музеја подсећају да је овај меморијал дуго био изложен девастирању, вандализму, уништавању, а посебан проблем биле су дивље депоније и неадекватно одлагање комуналног отпада. У току је израда пројекта реконструкције објекта у оквиру Спомен-подручја, који ће током ове године бити трансформисан у простор за кустосе и припаднике чуварске службе.

Жртве су најчешће довожене из бањичког и логора Старо сајмиште, укључујући и нешто мање од 7.000 јеврејских жена, деце и старих, убијених у „душегупки“, али и из других градова у Србији. Зато се, према Кољаниновим речима, не поклапају евиденције оних који су званично прошли кроз бањички логор (24.000) са бројем страдалих.

– Биће драгоцено ако се нађе било шта од материјалних трагова, без обзира на велику акцију уништавања на крају рата. Коликогод да су нацисти уништавали, ипак нису успели да униште све, па смо после рата имали ексхумације на Бежанији, Јеврејском гробљу у Земуну и у Сремској Митровици. Непроцењиво би било да се истражи и цело подручје стратишта Доња Градина, у РС, где је београдски Геомагнетни завод већ радио пробна истраживања, као и подручје Јасеновца – каже Кољанин.

 
В. Црњански Спасојевић