Вечерње новости, 23. 2. 2024, У изјавама сведока сакривени имена и судбине страдалника: У БиХ је мање него у Хрватској сачувано документације о убијенима у Јасеновачким логорима

Историчар др Горан Хутинец показује локације масовних гробница на пронађеним фотографијама логора Јасеновац Фото: NFoto.hr, PD

МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст, позната као ИХРА, дала је недавно Хрватској задатак да археолошки истражи простор највећег српског стратишта у НДХ – система логора смрти Јасеновац, који подразумева и подручје Доње Градине, где се, према снимцима које су направили савезнички пилоти у априлу 1945, налазе највеће масовне гробнице.

ИХРА је, такође, обавезала Загреб да покушају званичним путем да дођу до имена и презимена жртава, што је могуће само отварањем матичних књига.

И у Хрватској, али и у Републици Српској где се налази Доња Градина, највеће стратиште у систему јасеновачких логора, где је, према послератним проценама, уморено 366.000 од 700.000 страдалих Срба, Јевреја и Рома у самом логору смрти Јасеновац, матичне књиге су по закону затворене 100 година. Осим тога велики део у РС уништен је током рата. Дакле, да би се дошло до идентитета страдалих Срба, али и Јевреја и Рома, потребно је променити закон и отворити евиденције раније, сматрају историчари, али и успоставити сарадњу између две државе на истраживању логорских локалитета. Отварање података о рођенима и умрлима показало би и колико је деце страдало у НДХ, будући да је њихов број од рата највећа непознаница.

Виши стручни сарадник за истраживања са историјског аспекта у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС мср Драгослав Илић, објашњава да ће научницима који се баве проучавањем жртава Другог светског рата слободан приступ подацима из матичних књига за страдале у периоду 1941–1945. бити омогућен тек за око две деценије.

– Идентитет и број јасеновачких жртава, али и укупних жртава на територији НДХ, једна је од неколико великих неистражених тема и матичне књиге као историјски извор биле би од значајне помоћи. Међутим, део ових службених евиденција из предратног периода уништен је током рата, а део непосредно након њега, па је њихова реконструкција вршена накнадно, на основу изјава у присуству сведока. Део службених евиденција који је сачуван, данас подлеже законским решењима која штите личне податке грађана.Када је у питању само насеље Јасеновац, евиденције нису сачуване – каже Илић.

Што се тиче највећих масовних гробница, у Доњој Градини, према речима хрватског историчара Горана Хутинеца, током шездесетих година прошлог века сондирано је свега око 100 квадратних метара стратишта, односно само један одсто. Ту где су детектоване кости, копано је. Усташе су на крају рата спаљивале трагове злочина, па ипак, у гробницама у којима су уништавани докази морали су остати пепео и фрагменти посмртних остатака. Хутинец је децидно потврдио за „Новости“ да усташе нису стигле све да униште и да се управо у Доњој Градини данас свашта може открити. Проблем је да ли ће постојати сарадња Хрватске и РС, будући да захтеви ИХРА не обавезују Бањалуку.

– Само у Доњој Градини налази се нешто више од 10.000 квадратних метара гробница, дубоких просечно око 2,5 метра, па је тешко претпоставити у којем временском периоду би било могуће обавити озбиљна истраживања и ексхумације – констатује Илић. – Ако томе додамо да је насип који штити насеље од Саве значајним делом и масовна гробница, поставља се питање изводљивости ексхумација. Скенирање терена по дубини много је вероватнији начин истраживања.

Скенерима је могуће, објашњава, прегледати комплетан терен на ком су се налазили јасеновачки логори и тако утврдити где су гробнице, колике су и каквог садржаја, а тек након тога евентуално улазити у велике пројекте.

– Детаљна истраживања на локацијама које су улазиле у састав јасеновачког система или кориштене као логорске економије, могла би дати одређене резултате, који би значајно продубили наша знања о овим логорима смрти. Истраживања су дуготрајна и веома скупа и морала би подразумевати српско-хрватску сарадњу, па нисам оптимиста да ће до њих доћи.

Сондажна или истраживања мањег обима већ су рађена. У периоду од 1945. до 1992. извршено је неколико претрага, са резултатима ограниченог домета – појашњава Илић.

Оно што би могло да помогне истраживањима јесте кандидовање Спомен-подручја са спомеником Камени цвет за Унескову листу светске културне баштине.

– Ако се Јасеновац нађе на Унесковој листи споменика светске баштине, добићемо прилику да сведочимо о страдању предака у НДХ само онолико колико се озбиљно будемо бавили истраживањима Јасеновца, али и укупних злочина и геноцида над Србима – каже Илић.

Уколико притисак ИХРА буде довољно снажан и Хрватска га заиста кандидује, према мишљењу нашег саговорника, отвориће се могућност за боље међународно позиционирање слике српског страдања у геноциду које је спровела НДХ. Он истиче да је НДХ била једина земља у оквиру Хитлеровог Новог поретка у којој Јевреји нису били примарне жртве, а да при томе ни они нису били поштеђени.

– Унутар НДХ Холокауст се одвија у сенци геноцида над Србима. У једном моменту усташке власти су платиле Немцима трошкове транспорта преосталих Јевреја из НДХ у логоре Трећег Рајха, како би сав убилачки потенцијал усмерили према Србима – појашњава Илић.

Неформалне иницијативе

Питање „закључаних матичних књига“ могуће је решити или променом постојећих законских решења или формирањем неког вида државне комисије, која би, уз посебно одобрење, имала приступ подацима из сачуваних евиденција, сматра Илић:

– У Хрватској су већ постојале неформалне иницијативе за измену закона. Ипак, мислим да ту не треба много очекивати. Када је реч о РС, матичне књиге се чувају у матичним уредима 100 година од последњег уписа у њих, након чега ће бити предате Архиву Републике Српске. Увид у научне сврхе биће омогућен тек након истека законског рока.

С. Мишљеновић, В. Црњански Спасојевић