Вечерње новости, 24. 3. 2025, С. Чикарић, С. Петковић, В. Јовановић, Д. Грујичић: НАТО убија са задршком: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих – Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније

Стручњаци Винче на рекогнистицрању и чишћењу остатака муниције са ОУ (осиромашеним уранијумом) после НАТО агресије Фото: Министарство одбране РС, Војска Србије, Вечерње новости

ОД 700.000 малигних тумора и 400.000 смрти за две деценије, 10 одсто је последица осиромашеног уранијума. Један од ефеката рађање потомака са психофизичким малформацијама, и већи број стерилних особа. Морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за чак 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину

НИ 26 година од НАТО агресије на СРЈ нису пребројане директне жртве бесомучног бомбардовања: остали смо само на проценама да је за 78 дана агресије, која је почела 24. марта 1999, погинуло око 1.000 припадника југословенских безбедносних снага и 1.200 до 4.000 цивила, међу којима је и 81 дете. Али, то нису једине жртве. Алијанса, која је од тадашњих 19 „порасла“ до данас на 32 земље чланице је наставила да убија „одложено“ и после тог 10. јуна, када је званично завршила крвави поход кодног имена: Операција сазвезничких сила (Operation Allied Force), у САД вођен као Племенити наковањ (Operation Noble Anvil), а код нас названа погрешно – „Милосрдни анђео“.

У интервенцији коју ће исте те силе Алијансе, касније лицемерно окарактерисати „као најпрецизнију ваздушну операцију са најмање колатералне штете у историји“ НАТО је, кршећи међународно право, користио оружје са осиромашеним уранијумом (ОУ).

Њихови авиони су током тих 78 дана направили 38.400 летова изнад наше земље, од којих је 10.484 било нападачко. У тим „акцијама“ употребљено је 23.614 комада ваздушне муниције, а наша земља засута са 15 тона осиромашеног уранијума, који доказано садржи канцерогене продукте. Последице осећамо, масовно се оболева и умире од карцинома, а због екстремно дугог времена полураспада осиромашеног уранијума НАТО ће нас убијати још дуго, издалека, подмукло, са задршком.

О генези тог злочина и његовим последицама по животну средину и здравље људи, у ауторском тексту за „Новости“, пред 26. годишњицу, од НАТО агресије пишу стручњаци који ову тему озбиљно истражују већ четврт века:

* Професор др Слободан Чикарић, радиолог-онколог, редовни члан Академије медицинских наука СЛД, у пензији
* Генерал Слободан Петковић, чија је специјалност атомско-биолошко-хемијска одбрана, некадашњи начелник управе АБХО ГШ Војске СРЈ и Начелник АБХО у ШВК, као и начелник сектора ЦО и помоћник министра одбране, у пензији
* Дипломата Владислав Јовановић, дипломирани правник, некадашњи министар иностраних послова СРЈ и амбасадор при УН, у пензији
* Професор др Даница Грујичић, неурохирург-онколог, у пензији.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

ГЕНОЦИД И КРШЕЊЕ КОНВЕНЦИЈЕ

Реч геноцид је сложена од грчке именице генос  γένος (раса, племе) и суфикса латинског глагола ceadere (убити) -cide. Први пут је ову реч (геноцид) употребио јеврејски адвокат у Пољској Рафаел Лемкин 1943. После Другог светског рата 1948. усвојена је међународна Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Према дефиницији злочин геноцида дат је у члану II и III.

Члан II:

(а) Убијање припадника групе (одређеног народа); (б) Узроковање тешких телесних и менталних повреда припадницима групе; (ц) Намерно подвргавање групе таквим животним условима који проузрокују њено потпуно или делимично уништење; (д) Успостављајући мере с намером спречавања рађања у оквиру групе; (е) Принудно премештање деце из једне у другу групу.

Члан III:

(а) Геноцид; (б) План за извршење геноцида; (ц) Директно и јавно подстицање на извршење геноцида; (д) Покушај геноцида; (е) Саучесништво у геноциду.

Као што се види из наведених чланова (II, III) Закон штити четири групе: националну, етичку, расну и религиозну.

’МИЛОСРДНИ АНЂЕО‘ СЕЈАО СМРТ

НАТО алијанса извршила је војну агресију на Србију без одобрења Савета безбедности крајем марта 1999. године, користећи муницију са осиромашеним уранијумом (ОУ). Мас медији су ову агресију назвали Милосрдни анђео. А тај „Анђео“ је просуо по земљи Србији и Балкану око 15 тона ОУ (У-238), (март, април, мај и почетак јуна) што износи 186 гига бекерела (ГБq) или 18.600 Бq по једном становнику Србије (укључујући наравно и Космет), а дозвољен садржај у литру воде за пиће је 80 Бq. Време полураспада У-238 је око 4,5 милијарди година. Контаминација ће трајати дуже но што је до сада трајала људска цивилизација, а при дезинтеграцији У-238 ослобађа алфа и гама зраке прелазећи у 14 потомака. Сви су радиоактивни сем последњег (изотоп олова Пб-206).

Гама зраци су ниског интензитета и мале енергије тако да не делују деструктивно на биолошке системе у мери која треба да нас забрињава. Али зато алфа зраци поседују релативно велику енергију (5 МеВ – за један јонски пар потребна је енергија од 34 еВ). Дакле, поседују велику специфичну јонизацију преко које делују деструктивно на биолошке системе. У-238 има малу специфичну радиоактивност (12,4 кБq/г). Овај алфа корпускуларни зрак има малу продорну моћ у материјалном медијуму: два до три сантиметра у ваздуху, неколико десетина микрометара у материјалном медијуму јединичне густине (вода, земљиште, мека ткива, крв).

У току ратних дејстава муницијом са ОУ, ствара се радиоактивна прашина уранијумових оксида (1 – 6) чије су честице микронских димензија (1-5 микрометара). Ваздушне струје односе ову прашину у више слојева атмосфере где се стварају облаци радиоактивне прашине. Хоризонталне ваздушне струје (ветрови) разносе ове облаке на велика растојања (десетине и стотине километара). Ова прашина се спушта на земљу данима и месецима доспевајући на површину земље, површинске воде, биљке, домаће и дивље животиње.

Становници свих узраста и оба пола су у ситуацији да уносе у организам уранијумску прашину дисајним и дигестивним путем. Крвотоком се ове радиоактивне честице разносе по целом организму и практично стижу до сваке ћелије у организму.

Оксиди уранијума који су растворљиви у води имају мало биолошко време полураспада, и за пет до 10 дана унети радиоактивни материјал се у целини избацује из организма преко уротракта. Оксиди уранијума који су нерастворљиви у води, депонују се у костима и другим органима, имају биолошко време полураспада 10 до 15 година. Иако се ради о релативно малој количини радиоактивног материјала који се релативно брзо излучује из организма преко уротракта, због високе специфичне јонизације алфа честица поседује канцерогено и мутагено дејство на геном ћелија гонада. Последице су појава малигних тумора, рађање потомака са психофизичким малформацијама, повећан број стерилних особа оба пола.

По неким ауторима и повећање аутоимуних обољења може да се повеже са осиромашеним уранијумом. С обзиром на велико време полураспада У-238, да је овај материјал (15 тона) остао на просторима Србије и на дуг латентни период за солидне туморе (95 одсто свих тумора), може се очекивати и даље повећање малигних тумора на овим просторима као и мутација генома у ћелијама гонада.

БУКНУЛА ЕПИДЕМИЈА КАРЦИНОМА

ПОСТАВЉА се питање да ли је и у којој мери ОУ утицао на повећање и смртност од малигних тумора у Србији и другим земљама света, где је коришћена муниција са ОУ.

Међународна агенција за истраживање рака објавила је 2015. листу канцерогених агенаса која садржи 116 материја. Међу њима се налази 13 материја које емитују јонизујуће зраке (алфа, бета, гама, икс, неутрони). На броју 98 стоји: „радионуклиди, алфа честице“.

С обзиром на то да У-238 при дезинтеграцији нуклеуса атома ослобађа алфа зраке (корпускуларне природе), који поседују релативно велику енергију (5 МеВ) и тиме велику специфичну јонизацију (број јонских парова на јединици пута), уколико ове честице доспеју у крвоток могу да дођу у контакт са сваком ћелијом у организму, али како су димензије честице ОУ релативно велике (један до пет микрометара), исте не могу да прођу кроз ћелијску мембрану. Али, зато из нуклеуса атома У-238 се катапултира алфа честица (два протона и два неутрона) нано димензија и лако пролази кроз мембрану ћелија стижући до субцелуларних структура (и ДНК у коме је смештен генетски код), а које се налазе на одстојању од ћелијске мембране неколико десетина нанометара, што доводи до поремећаја њене структуре и оболевања.

Пратили смо кретање малигних тумора у свету и Србији крајем прошлог и почетком овог века. Користили смо публикацију Светске здравствене организације Cancer incidence in five continents, извештајима регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“ и извештајима Републичког статистичког завода Србије. Утврдили смо да је стопа инциденције малигних тумора у Србији (Војводина) била готово двоструко мања у односу на стопе развијених европских земаља. Током прве деценије 21. века стопа инциденције малигних тумора у Србији (Централна Србија и Војводина) расла је у просеку два одсто годишње. У исто време ова стопа је у САД опадала у просеку 0,6 одсто годишње.

Стопа морталитета од малигних тумора у Србији је у истом периоду расла у просеку 2,5 одсто, а у САД ова опадала у просеку 1,6 одсто годишње.

Ако се са релативних бројева пређе на апсолутне, долазимо до података да је укупан број новорегистрованих малигних тумора у Србији у наведеном периоду износио 333.000. Ако овај број поделимо на прву и другу половину декаде, онда долазимо до података да је у другој половини декаде регистровано 15.000 тумора више (+ 9,5 одсто) него у првој половини декаде. Стопа морталитета од малигних тумора у Србији у периоду 2001. до 2010. године повећавала се у просеку 2,5 одсто годишње. У САД је опадала у истом периоду у просеку 1,6 одсто годишње. Укупан број умрлих од малигних тумора у наведеном периоду кретао се око 188.000. У другој половини декаде умрло је више 9.935 (+11,0 одсто) случајева у Србији.

Веома је интересантно кретање стопа инциденције и морталитета од системских малигних тумора (леукемије/лимфоми и остали: Ц 81- Ц 96) у Србији од 2001. до 2010. године. Од 2001. до 2005. ове стопе су се кретале слично стопама за све малигне туморе. Од 2006. године долази до наглог скока и једне и друге стопе: 59 и 110 одсто. На крају посматраног периода стопа инциденције малигних тумора у Србији била је већа за 110 одсто у односу на 2001. годину, а стопа морталитета била је већа за 186,1 одсто у односу на 2001. годину. Ове разлике нису настале случајно, већ је неки канцерогени агенс стигао у животни миље Централне Србије с којим су долазили у контакт становници, њих 5,5 милиона свих узраста и оба пола. Како је прашина У-238 ношена ваздушним струјама пре седам-осам година, што је просечан латентни период за системска малигна обољења, намеће се закључак сам по себи: ОУ је одговоран за енормни скок стопа инциденција и морталитета од системских малигних тумора у Србији.

Интересантне податке смо добили од Републичког статистичког завода о кретању броја становника и морталитета у Србији у периоду 1998. до 2017. године. Укупан број становника у Србији (Ц. Србија и Војводина) 1998. године био је око 7.620.000. Морталитетна стопа те године од малигних тумора износила је 230 умрлих свих узраста и оба пола на 100.000 становника. Ради се о години пре агресије НАТО на Србију. Број становника у Србији 2017. године био је око 7.020.000, а морталитетна стопа од малигних тумора износила је 313 умрлих на сто хољада становника свих узраста и оба пола. Дакле, морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину.

Није тешко израчунати да је број новорегистрованих малигних тумора у Србији износио током 20 година после НАТО агресије 700.000, а укупан број умрлих од малигних тумора износио 400.000. Ако пођемо од података Међународне агенције за истраживање рака и наших података на основу праћења стопа инциденције и морталитета од малигних тумора у Србији у првој деценији овог века, може се закључити да је „Милосрдни анђео“ одговоран за 70.000 новорегистрованих малигних тумора у Србији и за 40.000 умрлих од малигних тумора свих узраста и оба пола.

Нисмо се упуштали у калкулацију броја новорођене деце са психофизичким малформацијама, нити броја стерилних мушкараца и жена у корелацији са ОУ.