ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена „прва слободна територија у покореној Европи“ свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица.
Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана слободе, отпора фашизму, злу које је стигло до готово сваког кућног прага и претило да сломи свако супротстављање његовој неразумној жељи да завлада светом.
– У суочавању са таквом опасношћу Ужичани су показали велику храброст и супротставили се надмоћнијем непријатељу, снагом коју имаш само ако немаш избора. Бранили су свој град, своје породице, своје животе са жаром оних који више ништа немају да изгубе. Живот без слободе за њих није имао смисла – рекла је градоначелница, нагласивши да полагањем венаца показујемо поштовање храбрим прецима који су платили високу цену и поднели највеће жртве у борби за ослобођење и подстакли на отпор нашег слободарског народа.
Ужичка република је захватала подручје западне Србије, делове Шумадије и Поморавља, на површини од око 19.000 километара, и имала око милион становника. Председник Градског одбора Субнора Ужице Милић Вукић рекао је да српски народ никад није трпео ропство:
– Након слома југословенске војске у отаџбини, 15. априла Ужичани су бранили свој град и 118 њих је у тој борби положило своје животе.
Војин Мрђа, секретар Субнора Ужице, подсетио је да је ужички крај дао немерљив допринос ослобођању овог краја и целе наше земље. Како је истакао, многи борци положили су животе у сукобима са окупатором на простору целе бивше државе.
Комеморација погинулим борцима одржана је на Партизанском гробљу на Доварју, где је сахрањено око 230 бораца Ужичког НОП одреда и бораца других јединица и родољуба, погинулих на ужичком подручју од 1941. до 1945. године. Од 230 бораца чији се посмртни остаци налазе на Партизанском гробљу, именом и презименом познато је 176 особа. Међу њима је и пет народних хероја. У Народном музеју Ужице, међу сталним поставкама је и Ужичка република 1941.
ОБНОВЉЕНА И ПРОИЗВОДЊА
ЦЕНТАР Ужичке републике је био град Ужице, у који су првобитно ушле четничке јединице 21. септембра, а затим су га предале партизанима 24. септембра. Током октобра и новембра 1941. Ужице је постало седиште Врховног штаба НОПОЈ, ЦК КПЈ, Главног штаба НОПО Србије и ЦК СКОЈ. На слободној територији обновљена је производња у предратним фабрикама и занатским радионицама. Организована је здравствена служба и железнички саобраћај. Развио се и интензиван културни живот, пише на сајту Народног музеја Ужице.