Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада

Книнска тврђава Фото: Вечерње новости

Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на минулом Мундијалу и даље главна тема свих разговора. Биће, кажу, још задуго.

У једном од кафића на Теразијама, како Срби у Книну називају центар града, сједи повећа, весела група младих. Уз „домаће“ ту су и гости из Београда, Новог Сада и Шапца, који, како кажу, проводе љето у граду својих предака.

Цијели годишњи одмор сам у Книну – прича Милан Опачић из Београда. – Близу је море, па се сваки дан „спуштам“ до Јадрана. Овде ми живи дјед. Уживам с њим и осјећам да сам овде свој на своме.

Њему овде буде супер мјесец дана, јер Книн љети много живне, али не вјерујем да би овде могао да живи – убацује се у разговор Миланов пријатељ Марко, Србин из Книна који не жели да му презиме помињемо у новинама. – Ви за дан-два одосте у Београд, а ја остајем овдје. Све што штампа у Србији одавде пренесе, одмах стиже у Загреб, па се наше ријечи тумаче како коме одговара. А, то понекад уме да буде врло мучно.

Открива нам Марко, ипак, да има 27 година. Запослен је, има добра примања, али…

Из године у годину све је мање младости у Книну – наставља Марко. – Попис становништва из 2011. био је охрабрујући, јер је показивао да је 40 одсто становника било млађе од 30 година. Али, током последњих пет година сваки четврти становник Книна напустио је град. У потрази за бољим животом млади одлазе у Њемачку, Ирску, Канаду…

Град напуштају и Хрвати који су се после рата доселили из Босне и Херцеговине. Само током прошле године град и општину напустило је око 4.000 људи… Не знам чему да се надамо. Мада, да будем искрен, од прошлогодишње смјене локалне власти има неких позитивних наговјештаја. Најстарији међу нашим саговорницима, Бранко, „стари“ је Книњанин, по занимању историчар. Памти, каже, много боље дане.

Прије последњег, грађанског рата, Книн је био развијен, богат град – прича Бранко. – Данас, од индустријске зоне, остали су само путокази. Само у фабрици вијака радило је више од 3.500 радника. Сада једва 450. Книн је, такође, био и важан жељезнички чвор, па је жељезница упошљавала више од 3.000 радника, а сада десет пута мање. С друге стране, највиши пораст запошљавања био је у Центру за социјални рад. Прије три и по деценије у њему је било двоје запослених, а сад их је више од 20. То све говори. А, да не говорим да су село и пољопривреда платили највећу цијену… Подилази се ситним царствима, а будућности нема.

Репортер „Новости“ пита, гдје је српска коцкица у тој слагалици данашњег Книна?

Постоји закон и, по њему, ми Срби који живимо у Хрватској нисмо обесправљени, али постоји и усмени напутак, односно инструкције, како се понашати према Србима – тврди саговорник „Новости“ – За све што желимо да урадимо треба нам „папир“ више. Хрвати су добили државу, али су изгубили друштво. Код већине нема солидарности, нема несебичности, а то је основа сваког здравог друштва.

Нас Србе за ове крајеве сада највише вежу сакраменти. А, вријеме данашње не хаје за стара обележја. Ничија. Предсједник Вијећа српске националне мањине у Книну Гојко Рашковић слаже се да се проблеми, па и они које имају Срби у Книну, гомилају више од двије деценије.

Полако губимо идентитет, а то је оно најважније што треба да чувамо и бранимо – каже Рашковић. – Права имамо на папиру, али она никако да заживе. Неки од наших сународника тешко изусте да су Срби, јер мисле да ће тако имати мање тешкоћа у својим пословима и школовању дјеце. А, немају чега да се стиде, јер су потомци честитих и вриједних људи који су вјековима градили живот на овом комаду земље. Но, наше је да се боримо и изборимо за остварење својих права. Ми смо овде да не умре нада.

Каже Рашковић и да је лане, после 22 године тврдокорне владавине представника ХДЗ, у Книну дошло до смјене власти. Објашњава да је нови градоначелник Марко Јелић био кандидат независне листе, за ког су гласали и Хрвати и Срби, а да његово понашање и резултати тринаестомјесечног рада, наговјештавају боље дане и за Книн и за све његове становнике.

– Предузимљив је и енергичан човек – каже Рашковић. – Има идеје за нове привредне пројекте и ни од кога не преза да у њих укључи и Србе. Хоће да нам помогне, има разумијевања за нас и вјерујем да ће се постепено све, па и положај Срба у Книну, заиста, помаћи у позитивном смеру.
Јелић: Хрвати и Срби имају исте проблеме

КНИН је град свих његових грађана, а на мени је да свима дам прилику да ураде оно што желе ако је по закону – каже, за „Новости“, Марко Јелић, градоначелник Книна. – Неповјерење, између Срба и Хрвата, наравно, постоји, али оно полако нестаје. Јер, кад се људи „отворе“ виде да сви имају исте проблеме и терет. Тада дођу до суштине, а то је економска ситуација. Она у Книну није добра, али се побољшава. Приоритети садашње градске управе су подршка предузетницима, туризму, пољопривреди и, наравно, култури будући да ако желите да људи остану морате им изградити дух. Слободни људи мењају свијет. Оно сте што сте, а културна разноликост нас гради, даје снагу друштву и то људи морају осетити.

У Книну живи око 3.000 Срба – каже Гојко Рашковић. – Они који имају своја имања, виде шансу у обрађивању земље, узгоју стоке и пчеларству, па се најчешће одлучују за пољопривредну производњу. Своје производе углавном продају на книнској пијаци. Неки од њих су у том послу, заиста, врло успјешни. Осим тога, има и запослених у фабрици ДИВ – некадашњој Творници вијака ТВИК, као и у полицији.