Помен 11. пуку првог позива Шумадијске дивизије. Фото: Вечерње новости, Н. Живановић
У ЦРКВИ Светог пророка Јеремије у Врбовцу, својеврсној Ћеле кули на Дунаву, обележена је јуче стогодишњица преноса моштију српских ратника пострадалих 1915. године у Врбовачком боју, из заједничке гробнице на сеоско гробље.
Кости српских мученика налазе се испод олтара сеоске цркве, а у њихову част јуче су у костурницу спуштене и освећене реплике застава српске војске.
Јучерашњи празник, Свети Симеон Мироточиви, био је у Врбовцу и празник у славу храбрих, помало и заборављених српских војника који су своје кости оставили баш овде, крајем октобра 1915. године када је царска аустријска и немачка војска напала Краљевину Србију. Главни правац напада био је преко Саве и Дунава ка Београду, а један део трупа је кренуо на област Смедерева. Тежиште одбране чинили су 11. и 19. пешадијски пук првог позива, који су поднели највеће губитке. Многи од јунака заувек су остали међу виноградима и шљивицима Шумадије.
– Српски ратници били су осам година у заједничкој гробници, на њиви, две стотине метара удаљеној од ове цркве, када су 1923. године мештани села одлучили да земне остатке сакупе и достојно их, како и доликује, сахране на гробљу. У то време ове цркве није ни било. Кости су почивале на гробљу шеснаест година. Данас обележавамо први пренос моштију мученика из њиве до сеоског гробља – каже парох Душан Поповић, старешина цркве Светог пророка Јеремије.
Богомоља је подигнута 1939. године као спомен-црква са костурницом у коју су пренети земни остаци ратника храбро палих у борбама на Врбовачким косама и Церјаку у октобру 1915. године.
ЈЕДНА ОД ЧЕТИРИ КОСТУРНИЦЕ СПЦ
ОВО је, иначе, једна од четири костурнице Српске православне цркве. Остале три цркве везане су за славне битке српске војске у 1914. години. Лазаревачка црква посвећена је Колубарској бици, црква у Крупњу бици на Мачковом камену, док трећа, у селу Пецка, чува сећање на Церску битку.
На стогодишњицу првог преноса моштију, јуче су освећена два барјака, реплике застава 11. и 19. пука, а одабрани заслужили су част да их свечано, заједно са осталима, спусте у спомен-костурницу у коју се силази степеницама у поду цркве.
У невеликој спомен-костурници полукружног облика од једва двадесетак квадрата, чувају се кости ратника. У наслаганим сандуцима се налази 200 лобања. Кости су измешане и не постоји ниједан сандук посебно обележен да би се тачно утврдило чије су кости у њему. Не зна се тачан број погинулих ратника Врбовачке битке.
Према речима пароха Душана Поповића, међу лобањама има неколико дечјих.
Претпоставља се да су ископане случајно, из гробова непосредно поред војничких гробова.
Према неким изворима, 1915. године овде је био заробљен и убијен збег жена, деце и стараца и сви су, наводно, сахрањени у војничким рововима. На основу тих података, може се закључити да у спомен-костурници има мање од 200 војничких костура.
ЖИВОПИС
ЦРКВУ у Врбовцу, грађену од 1936. до 1939. године, живописао је чувени руски уметник Андреј Васиљевич Биценко, који је студирао сликарство на Уметничкој академији у Кијеву и Царској академији у Санкт Петербургу, као и школу за вајарство и архитектуру у Москви. Пре доласка у Краљевину Југославију био је већ цењен уметник у Русији. Проглашена је спомеником културе 2000. године.
Врбовчани су јуче запалили свеће воштанице, и помолили се за покој душа ратника и убијених предака.
– Сетимо се данас и осталих дана свих оних који су гинули бранећи српску отаџбину, православну веру, у свим временима и на сваком месту. Учинили смо овде све што смо били дужни да се не постидимо. Захваљујем се свима који су нас подржали, а господ је помогао у свему што смо чинили – казао је парох Душан Поповић после недељне литургије у врбовачкој цркви.
Јелена Илић
