Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу

СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза – записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам. Гилингам, својевремено одликована Крстом милосрђа Краљевине Србије, само је једна од јунакиња књиге Аустралијанци са Србима у Првом светском рату. Књига Бојана Пајића, која је синоћ промовисана у Историјском музеју Србије, открива причу о две у оно време просторно удаљене нације које су се ујединиле у борби за слободу и правду у једном од до тада најтежих сукоба у историји човечанства. Пајић, аустралијски војни историчар српског порекла, после више од деценије истраживања, дошао је до података да је Етел Меј Гилингам била једна од око 1.500 грађана Аустралије и Новог Зеланда који су стајали уз српску војску током Првог светског рата. Резултате својих истраживања, писмена сведочења добровољаца с фронта, али и она усмена која су преносили на потомке, Пајић је сабрао у три књиге, од којих је ова последња, у издању Аустралијске амабасаде у Србији, преведена на наш језик. – Међу тих око 1.500 Аустралијанаца и Новозеланђана, само је једна чета, њих 88, била етнички словенског порекла, и они су се као добровољци придружили српској војсци. На том списку добровољаца било је око 380 болничарки, али и жена лекара које су радиле у болницама на Солунском фронту, бринуле о српским рањеницима, а потом се са њима после рата и повлачења вратиле у Србију. Неке од њих остале су и после рата у нашој земљи, бринуле се о српској сирочади, обезбеђивале храну за становништво, попут наредника Олив Меј Келсо Кинг – прича Пајић. Кинг је служила у Болници шкотских жена, била је и возач амбулантних кола, а после рата организовала је аустралијско-српске кантине за помоћ угроженом цивилном становништву у лековима, храни и одећи. – Српске власти одликовале су је Сребрном медаљом за храброст. За бригу о рањенима и хуманитарни рад после рата престолонаследник Александар Карађорђевић лично ју је одликовао Крстом милосрђа и Орденом Светог Саве трећег степена, а на његов изричит позив 1922. Олив Кинг је са родитељима присуствовала његовом венчању са краљицом Маријом. Наш саговорник напомиње да је Србија, осим Кингове, одликовала још око 150 аустралијских добровољаца, чији потомци данас с поносом у својим домовима чувају ордење и медаље, али и писма с фронта. – На нашу срећу, Аустралијанци много воде рачуна о својој породичној историји и брижљиво чувају документе. Давно, када су та писма стизала с фронта, поједине породице су их чак уступале локалним новинама да их објаве, тако да ми данас то имамо и документовано. Осим тога, чувена аустралијска ауторка Мајлс Френклин, по којој се данас зове најугледнија књижевна награда у овој земљи, својевремено је са Болницом шкотских жена била уз српску војску на Солунском фронту. Своје искуство преточила је у драму Далеко на Кајмакчалану, а као сведочанство је оставила и мемоаре под називом Не мари ништа, назване по реченици коју је стално слушала од српских војника и сестара. У текстовима Френклинова је писала колико поштује српску војску. – У сваком сеоцету били су смештени српски војници и где год бисмо видели српску војничку капу знали бисмо да ту имамо своју браћу, заштитнички настројену, витешког карактера, тако да смо могли слободно и без страха да улазимо у куће и излазимо из њих – записала је Мајлс Френклин. Синоћној промоцији присуствовао је и Ричард Кук, унук Етел Гилингам, који је с поносом говорио о својој баки и њеној храбрости. Још једна гошћа Београда је Кети Хенкок, чија је тетка Мери ди Гарис била главна докторка и управница Болнице шкотских жена у Острову (данашња Северна Македонија), која је због свог преданог рада одликована Орденом Светог Саве трећег степена.   ЉУБАВ НА ФРОНТУ ОЛИВ Кинг је током рата упознала и заволела официра Српске војске Милана Јовичића са којим се дописивала годинама после растанка. Последњи пут срели су се 1922. на краљевском венчању, а после тога написала му је и посветила љубавну песму. Олив се никада није удала, а до краја живота држала је његову фотографију изнад узглавља.   ОДБИЛЕ ДА НАПУСТЕ РАЊЕНИКЕ НЕКЕ од ових храбрих добровољки, попут Етел Гилингам, једно време биле су у заробљеништву. – Етел је, са неким другим медицинским особљем, одбила да напусти рањенике и кад је у Врњачку Бању дошла аустроугарска војска. Провела је заробљена неколико недеља у Србији, потом је пребачена у Мађарску да би на крају, захваљујући Црвеном крсту, била ослобођена.     Ана Попадић