Српски гробови на војном гробљу у Сен Мандријеу, Тулон, из Првог светског рата Фото: Ј.С, Вечерње новости
СРПСКИ војници из Првог светског рата, њих двадесет двојица, почивају на Војном гробљу у градићу Сен Мандрије на полуострву прекопута француског града Тулона.
Не постоје сазнања, бар не међу Србима који данас живе у овом крају и који повремено долазе да јунацима запале свећу, положе цвет и на гроб понекад ставе коју цигарету, да се неки потомак ових хероја Србије обрео на месту где су у Великом рату сахрањени војници који су умрли од 1917. до 1919.
У том периоду, у овом градићу на Азурној обали, отворена је војна болница, која је радила све до 1935, када је у Тулону подигнута друга, већа.
У Сен Мандријеу су лечени и српски борци, рањени или болесни, најчешће од тифуса. Њих су, Французи превезли бродовима са својим војницима који су се борили, раме уз раме са нашом војском, на Солунском фронту. У медитеранске луке стизали су крцати бродови са српским рањеницима, иако су их немачке подморнице непрекидно торпедовале. Неки су излечени, за неке, нажалост, није било спаса. На Војном гробљу у Сен Мандријеу сахрањено их је 22. Подигнута су им спомен-обележја. Окружени боровом шумом, на литици поред мора почивају хероји…
Свечаности
СРБИ који живе на Азурној обали су прошле године за Васкрс обишли гробове у Сен Мандријеу. Тада је парастос служио свештеник Горан Илић Бенке, из Лиона. Ове године у оквиру предстојећих Видовданских свечаности, које ће се одржати у Ници и Кану, посебну радост за Србе који живе на југу Француске представља договорени долазак потомка једног од сахрањених Срба.
– Жао ми је што потомци тих страдалника не покажу веће интересовање и дођу. Први пут ће ове године један од њих, Зоран Костић, положити венце на гроб свог прадеде и ми Срби окупљени у овом крају света трудимо се да очувамо историју. Овде на југу Француске нисмо заборавили своје корене, своју историју, краља Александра убијеног у Марсељу, граду у којем живе, али ни своје претке који су некада боравили управо између Марсеља и Тулона – каже Тања Милосављевић, представница српске дијаспоре у Француској.
Каже и да је увек растужи што мало наших сународника зна да у Сен Мандријеу постоји гробље на ком су сахрањени Срби, солунци који су претрпели страшну голготу Великог рата. Упркос нади да могу бити излечени у ондашњој болници, изгубили су битку, а њихове кости почивају далеко од родног краја.
– Географска удаљеност је један проблем, али чини ми се и недостатак знања или свести код Срба о постојању гробова. Неке претке од ових двадесет двојице јунака и сама сам контактирала, али нису показали жељу да дођу – каже Милосављевићева.
Ђурић, Кнежевић, Дачић, Чормаш…
НА гробљу у Сен Мандријеу су презимена, а негде и имена и чинови на гробницама српских војника исписана онако како се изговарају на француском, па се чини да су забележена на основу сећања ратних другова са којима су лежали у болници.
Поред њихових презимена исписане су и година смрти: Милосављевић (1919), Ђурић (1918), Кнежевић (1918), Јевтић (1918), Аксентијевић (1918), Стојковић (1918), Кепић (1918), Чимановић, Костић (1919), Новаковић (1918), Чормаш (1918), Скадрић (1918), Вујић (1918), Михајловић (1918), Лекић (1918), Петровић (1918), Лукић (1918), Филиповић (1918), Цветичан (1917), Стојковић (1919), Миладинов (1919) и Дачић (1918).
Ј. Стојковић
