Вечерње новости, 28. 1. 2013, Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића

Академик Радослав Грујић Фото: Википедија

Акција „Новости“: Почиње процес за рехабилитацију академика Радослава М. Грујића. Исправља се неправда према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша…

ЗАХТЕВ за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ, започео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године. Предмет ће водити судија Предраг Васић, а захтев за рехабилитацију поднео је др Владимир Давидовић, опуномоћеник Богословског факултета и један од иницијатора исправљања седмодеценијске неправде према богослову, научнику и хуманисти.

Удворице нових власти су 1945. академика Грујића протерале с Београдског универзитета. Затим је Одбор 4. насеља Првог народноослободилачког рејона одузео српску националну част племенитом човеку који је живот посветио науци и очувању српске баштине.

– Академик Грујић је иза себе је оставио 270 библиографских јединица, а аутор је око 500 одредница за Станојевићеву народну енциклопедију – подсећа др Давидовић.

– Професор Грујић је написао књигу „Апологија српскога народа“ која је срушила монтирану аустроугарску оптужницу против српског народа у чувеном „велеиздајничком процесу“. Он је открио мошти цара Душана у рушевинама манастира Свети Арханђели крај Призрена, чувао их и својим телом штитио током немачког бомбардовања 1941. године. Професор Грујић је основао универзитет и Музеј јужне Србије у Скопљу, а касније је утемељио и Музеј СПЦ у Београду.

Саговорник „Новости“ подсећа да су о Грујићевом животу и делу писали академици Слободан Душанић, Дејан Медаковић, Војислав Ђурић, Светозар Радојчић и Василије Крестић као и многи други историчари, од којих се нарочитио издваја др Слободан Милеуснић.

– Свакако своју највећу улогу проф. др Радослав Грујић имао је у Другом светском рату – забележио је покојни др Милеуснић, Грујићев наследик на месту управника Музеја СПЦ – Током ратних година он води битку на два фронта: збрињава српске избеглице из ратних подручја и спасава црквено-уметничке драгоцености. Његовим залагањем спасени су многи животи недужних људи заточених у бројним логорима. У време када рат бесни он 13. и 14. априла 1942. преноси у Београд мошти кнеза Лазара, Стефана Штиљановића и цара Уроша које су биле изложене светогрђу усташа и фрушкогорским манастирима Раваници, Јаску и Шишатовцу.

Захтев за рехабилитацију професора Грујића уследио је после серије текстова у „Новостима“, а иницијативу Богословском факултету поднела је група београдских интелектуалаца. Научно-наставно веће Богословског факултета у Београду на челу с деканом проф. др Предрагом Пузовићем је то оберучке прихватило.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПРАВДУ

ИДЕЈУ о рехабилитацији академика Радослава Грујића подржало је одељење за историју САНУ, на челу с академиком Василијем Крестићем. Подршку захтеву за рехабилитацију дали су и су министри Бранислав Петковић и Никола Селаковић, Манојло Мањо Вукотић, генерални директор и главни уредник компаније „Новости“, Никола Мирков, директор Телевизије Београд и аутор серије „Заборављени умови Србије“.

 
Б. Субашић