Вечерње новости, 28. 3. 2023, ИДЕОЛОШКИ СРП И ЧЕКИЋ И ЗА СРПСКИ: На скупу о родно осетљивом језику најављена стриктна примена закона

Српски језик и ћирилица, илустрација Фото: Вечерње новости, Тошо Борковић

Наша савест ни здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке.

Ово је рекао проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник који је наступио у име САНУ на скупу „Друштвени дијалог – Како до родно осетљивог језика„, који је јуче одржан у организацији Министарстава за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а на коме је главна тема била како спровести Закон о родној равноправности, који подразумева и примену родно осетљивог језика.

Да овај закон „може успешно да се примењује једино помоћу идеолошког српа и чекића из најстрашнијих времена идеолошких тортура“, сматра председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.

 

На овом скупу, иначе, учествовали су представници различитих организација, али није био позван нико са матичних србистичких катедри или тела која се баве проучавањем српског језика, попут Матице срспке, Одбора за стандардизацију српског језика, Савета за српски језик…

На то је пажњу скренуо и проф. Савић, који је говорио у делу скупа под називом „Струка има реч“, нагласивши да он наступа испред САНУ, али пошто нико од србиста није имао прилику да изнесе свој став, онда ипак „струка нема реч„.

Проф. др Милош Ковачевић рекао нам је да је за србисте било предвиђено да на овом скупу буду – посматрачи.

– То је за нас увреда – каже Ковачевић. – Према најавама, нама је било намењено да слушамо шта о србистици мисле они који су српски језик последњи пут учили у основној школи.

Међутим, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов подсетио је да примена родно осетљивог језика треба да почне у јуну следеће године и напоменуо да ће од тог датума све институције у области образовања, науке и администрације бити у обавези да примењују родно осетљив језик. На то су пажњу скренули и други учесници скупа, који су истакли да ће сва документа, дипломе, радна места, звања, положај, занимања… морати да се пишу на родно осетљивом језику.

Да овај закон „може успешно да се примењује једино помоћу идеолошког српа и чекића из најстрашнијих времена идеолошких тортура“, сматра председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.

– Тако је и донесен – уз арогантно игнорисање језичке струке и аргументовано објашњавање зашто није прихватљив, нити потребан у том виду – каже Танасић за „Новости“.

Он објашњава да овај закон озакоњује неравноправности и дискриминацију грађана, деликт мишљења, насиље над српским језиком, разарање српске културе, српског културног обрасца, хришћанског начина живота, и не само хришћанског, јер се у Скупштини усвајању закона својевремено успротивио и сада покојни муфтија Зукорлић.

Међутим, истиче даље наш саговорник, за предлагаче и доносиоце очито снага аргумената ништа није значила, већ само аргументи силе са идеолошких позиција.

– Питамо се често зашто је Скупштина Србије усвојила тако проблематичан закон без освртања на мишљење релевантних струка, па и СПЦ. Је ли она тога дана радила у складу са дужности: да штити српске националне интересе – пита Танасић.

Он наглашава да је решење да се све врати на почетак и то питање решава у складу са мишљењем за то позваних струка и СПЦ, али и у складу са Уставом Србије, који забрањује било какву дискриминацију, било какав деликт. Танасић, такође, подсећа да је став струке да се Закон стави ван снаге, што су навели и правници, који су од Уставног суда затражили оцену уставности овог закона још пре две године.

За учеснике јучерашњег скупа тако нешто не долази у обзир. Напротив, они се залажу за стриктну употребу овог прописа, јер, како тврде, тиме се постиже већа видљивост жена, укидају родни стереотипи, жене штите од дискриминације…

Тако је Стојанка Лекић, координторка женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, рекла да она не види зашто би се жене могле називати – праља, ткаља, дадиља… али не могу суткиња, пилоткиња…

– Зашто може гувернанта, а не може гувернерка, зашто може слушкиња, а не може филолошкиња, зашто може интрументарка у хируршкој сали, а не може хируршкиња… можда зато што струка не види да жена може да ради било шта друго осим да помаже – рекла је Лекићева.

На крају скупа усвојени су закључци у којима се наводи да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност започети процес припреме за израду плана активности у циљу примене родно осетљивог језика. У процес припреме за израду плана активности укључиће се и министарства просвете, културе, информисања и телекомуникација, као и надлежни одбори Скупштине Србије, како би несметано започело коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.

ЗАПРЕЋЕНЕ ДРАКОНСКЕ КАЗНЕ

Професорка Душка Кликовац, која је на скупу била у име Универзитета у Београду, рекла је да је ово први пут у Србији да се начин изражавања – семантика речи, структура реченице – законски прописује, и то под претњом новчаном казном.

– Није нам познато да се негде таква употреба језика законски прописује, а не препоручује – рекла је она. – Правилник Европског парламента каже да се употреба родно осетљивог језика препоручује, али да се не наруши структура датог језика, мора се уважавати став сваког појединца о томе како жели да се декларише.

Љ. Бегенишић