Вечерње новости, 30. 1. 2024, Сва правила тзв. родног језика у једној брошурици: Лингвисти ће упутити препоруку влади да у закону укине родне одредбе

Књиге, илустрација Фото: Архива

Савет за српски језик упутиће препоруку Влади Србије да у Закону о родној равноправности укине све лингвистичке одредбе.

Надамо се да ће Влада имати разумевања за научне и стручне ставове Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Савета за српски језик, али и многих других институција које су дигле глас против овог насиља над српским језиком. А против овог закона изјаснила се и Српска православна црква.

Ово за наш лист каже професор др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, наглашавајући да лингвистичка струка неће одустати од борбе против насиља над језиком које се спроводи преко Закона о родној равноправности, а које подразумева и наметање родно осетљивог језика.

Овај закон, иначе, у области информисања и образовања почиње са применом 20. маја, односно три године након што је усвојен, па иако је до тога остало неколико месеци – нико не зна по којим правилима ће се користити овај језик. Јер нема речника, нема граматике, нема правописа… Али упркос томе предвиђене су казне за оне који га не поштују, па ће у том случају органи јавне власти бити кажњени износом од 5.000 до 150.000 динара.

Једино на шта се корисници могу „ослонити“ је брошура „Приручник за употребу родно осетљивог језика“, која се налази на сајту Владе Србије, а њу је 2019. објавило Координационо тело за родну равноправност на чијем челу је тада била министарка Зорана Михајловић.

Приручник су написале социолог Христина Цветинчанин Кнежевић и професор српског језика Јелена Лалатовић, које наводе да је циљ родно осетљивог језика да изједначи природни и граматички род када су у питању занимања, титуле, звања, опредељења… која означавају жене.

Објашњавају, такође, како се нека занимања помоћу одређених наставака могу пребацити у женски род, па су наведени примери као – саборкиња, патриоткиња, економисткиња, марксисткиња, филолошкиња, антрополошкиња, социолошкиња, андрагошкиња, психолошкиња, гинеколошкиња, анестезиолошкиња, хируршкиња, епидемиолошкиња, стоматолошкиња, суткиња, трамвајџијка, ћевабџијка, мислитељка, спаситељка, познаватељка, читатељка, носитељка, пратитељка, ловкиња, трговкиња, архитекткиња, адвокаткиња… За речи као што су крвопија, распикућа, пропалица, пијандура, пијаница, избеглица… истиче се да оне означавају и мушки и женски род, па им нису одређени „женски“ парњаци.

Потребан потпуно нови закон

 

СРЕТО Танасић подсећа и да је по Закону о језику и заштити ћирилице из 2021, који је усвојен после Закона о родној равноправности, забрањен инжењеринг и насиље над српским стандардним језиком у име било које идеологије. Он сматра да постојећи Закон о родној равноправности треба повући, а потом направити пропис који истински служи заштити равноправности свих, уз уважавање свих за то позваних струка:

 

– Надам се да ми Срби нећемо бити последњи браниоци тог по нас погубног идеолошки скројеног закона. На многим странама, где је ова идеологија протурана, јавили су се јаки отпори. Зар ми Срби нисмо довољно пострадали као жртве разних идеологија у 20. веку – једних зато што их нисмо хтели прихватити, других зато што смо их прихватили.

Анализирајући садржај Приручника Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, каже:

– Какав закон – такав и приручник. Где су његова граматика, речник, и правопис? Сви знају, ако ишта знају, да тога нема, нити може бити. Према Уставу и свим законима, постоји само српски стандардни језик, представљен у граматикама и Речнику Матице српске, и то је одраз српске стварности.

Одбор за стандардизацију српског језика је, иначе, често помињан као једино тело које треба да одлучи како звуче занимања у женском роду, а то је својевремено рекла и Гордана Чомић у чијем мандату министра је и донет Закон о родној равноправности.

Танасић каже да је Одбор дао своје мишљење:

– Све је наведено у српском стандардном језику, у његовој структури и речнику који се с временом, пратећи живот, мењају и развијају, а стручњаци за језик, према научним и социолингвистичким критеријумима, осавремењују стандарднојезичку норму и допуњавају речник. Дакле, држимо се српског стандардног језика и његових инструмената – граматике, речника и правописа.

Да је родно осетљив језик немогуће нормирати и да се ниједна компетентна институција не би бавила таквим јаловим послом, сматра и професор др Александар Милановић.

– Такозвани родно осетљиви језик у односу на природни српски језик заправо има разлике само на лексичком плану јер у њему вештачким путем, тј. политичким декретом, настају многе непотребне и лоше сковане речи – каже овај професор за наш лист.

– Неке од њих, попут речи апостолка и епископа, могле би се сматрати и штетним. Природно је зато што такве речи не могу постати део лексичке норме стандарднога српског језика, јер је она увек полазила од говорне праксе, односно функционисања речи у природној комуникацији.

Наш саговорник упозорава да родно осетљиви језик покушава увести и до сада незабележену морфосинтаксичку праксу напоредног навођења облика у мушком и женском роду – нпр: Да ли си пажљиво прочитао/ла и да ли си разумео/ла ову реченицу? или Колико сте из ње научили/ле? – што је и у писаној и у говорној комуникацији немогуће.

– Није чудно што ни заговорници тзв. родно осетљивог језика нису одредили скраћенице за нова занимања, титуле и функције намењене женама, јер их је практично немогуће направити. Како би гласиле скраћенице за лексеме уредница, приређивачица, магистарка или мастерица – пита Милановић.

А Срето Танасић оцењује да је увођење родно осетљивог језика насиље над језиком какво није познато у историји, нису га, каже, чинили ни најауторитарнији режими у свету, па ни Црвени Кмери.

– А овај у Србији је управо и направљен тако да, кад би се применио, разори српски језик и културу, хришћански начин живота и породицу, српски културни образац, да од српске културе направи Картагину – каже овај лингвиста.

Зато, каже он, није чудо што се против њега побунила широка јавност, а уз језичке стручњаке и стручњаци за српску књижевност, социологију, филозофију, право, класичне науке и нарочито оштро – Српска православна црква.

– Горке плодове тог закона и још неколико других из исте ове радионице већ беремо у Србији, само то нико неће да каже – поручује Танасић.

 
Љ. Бегенишић