Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања

Краљево: Стрељање цивила октобра 1941. о Вермахтовац Фото: Бранимир Гајић, Вечерње новости

ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру.

Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због устаничких напада на окупациону војску. Војници Вермахта стрељали су више од 2.000 невиних људи, по суровом правилу „сто Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног Немца“.

– Фотографије на којима се виде злочини нациста су ретке, зато што их нема у архивима – каже Гајић за „Новости“.

– Често, попут ове, осветљавају историјски важне догађаје. И када се појаве на аукцији, тешко их је купити зато што постоји круг европских колекционара који сакупљају морбидне фотографије на којима је приказано мучење. За ову фотографију надметали смо се до последње секунде. Били смо пресрећни кад смо победили на аукцији.

Гајић се нада да ће скенирану фотографију у доброј резолуцији добити до краја ове недеље, а да ће оригинал стићи до половине септембра.

– Процедура није једноставна. Уплатио сам новац аукцијској кући, а досадашњи власник ће ми је проследити тек кад новац легне на његов рачун – каже Гајић. – Фотографија је малих димензија, какве су рађене у оно време.

Сви стрељани таоци са слике, као и хиљаде других, били су заточени у хали Фабрике вагона пре егзекуције. Гајић је случајно открио да су ту халу нацисти 1943. демонтирали и преселили у Ново Место (Винер Нојштат) код Беча. Одлучио је да се обрати Горану Весићу, да он покрене иницијативу да наша држава, уз подршку друштвено одговорних компанија, откупи ову халу, врати је у Краљево и претвори у музеј где ће бити отворена стална поставка о краљевачком масакру.

– Нацисти су то радили са фабричким халама у окупираној Европи јер су савезници до 1943. уништили већину њихових индустријских објеката. Тако се краљевачка „хала смрти“ нашла у предграђу Беча, где су били индустријски комплекси за производњу авиона и тенкова – истиче Гајић.

– Фабрика вагона је била једна од најмодернијих у то време, а тај погон је преживео Други светски рат. Ову халу, која се данас користи као стовариште грађевинског материјала, Аустријанци, иначе, зову „Српска хала“ (Serbenhalle).

Таоци су у октобру 1941. били затворени у кругу Фабрике вагона, а највећи број њих је био смештен у великој локомотивској хали. Она је одлуком окупационих власти демонтирана и премештена из Краљева. Дуго се није знало шта је са њом, али је после рата откривено да је послата у Аустрију и поново монтирана у градићу, педесетак километара јужно од Беча.

 

Додељена је на употребу Фабрици локомотива и вагона у Бечу, а током рата власништво над њом је задржала Врховна команда немачке копнене војске. У њој су се наводно вршиле пробе са деловима ракета В-2, који су у њој рађени. После рата је служила као магацински простор, а потом се повремено користила за уметничке перформансе и концерте.

– Парадокс је да је локомотивска хала после Првог светског рата добијена као репарација, а онда је током Другог светског рата послужила као место у коме су сакупљани таоци за стрељање – каже Мирјана Савић, музејски саветник у Народном музеју у Краљеву.

– У Музеју подржавамо иницијативу Бранимира Гајића, а његов поклон је драгоцен. Дарови, попут фотографије коју је купио на аукцији, за нас су непроцењиви. Дугујемо му велику захвалност. Мало је сачуваних слика из тог периода. Највећи део грађе налази се у Војном музеју или Архиву Југославије. Фотографија које илуструју стравичност злочина који се догодио у Краљеву нема много. Немци су фотографисали себе поред стрељаних цивила како би доказали своју ревносност у извршавању злогласне наредбе.

На следећем састанку Одбора за координацију за активности на заштити и уређењу гробља стрељаних 1941. у Краљеву разговараће се и о Весићевој иницијативи.

– После много година формирали смо радно тело за уређење спомен-парка у Краљеву – каже Вукман Ракочевић, заменик градоначелника и председник Одбора.

– Идеја је да спомен-парк добије исти статус као Слободиште у Крушевцу и Шумарице у Крагујевцу. Овде, нажалост, готово 80 година ништа није урађено, а о оно што урадимо брзо се уништи. Три пута смо постављали заштитну ограду, спомен-вагон је својевремено запаљен, проблема има и са канализацијом. Чак и да све осветлимо и поставимо камере, било би исто. Без физичког надзора, не можемо ништа да урадимо. Зато планирамо да оснујемо јавно предузеће које ће водити рачуна о лагерском гробљу које је заиста велико стратиште и треба да га чувамо и негујемо сећање на жртве.

ВЕСИЋ: НЕ ЗНАЈУ СТРАШНУ ТАЈНУ

КАО и други Краљевчани, и Горан Весић, народни посланик и члан Председништва СНС, одрастао је на сећању на Краљевачки октобар, највећу трагедију у историји овог града. Када му је послао фотографију на којој се виде тела стрељаних жртава и њихови насмејани џелати, Бранимир Гајић испричао му је и причу о „Српској хали“ у Аустрији.

– Позвао сам нашег амбасадора у Аустрији Небојшу Родића и утврдили смо да је сада у хали стовариште грађевинског материјала. Локални становници знају да је донета из Србије, али не знају њену страшну тајну – каже нам Весић.

– Неким чудом преживела је савезничка бомбардовања и ту је и данас. Хала је споменик стрељанима у Краљеву. За нас она има значај као што бараке из нацистичких концентрационих логора за жртве или за државу Израел. Она је доказ масакра над српским народом који су спровели нацисти у јесен 1941. Зато морамо да је сачувамо. Непроцењива је за културу сећања српског народа. Наша обавеза је да је у договору са аустријском државом откупимо и вратимо у град у коме је била. Халу треба поново монтирати у Краљеву, реновирати је и претворити у сталну поставку сећања на жртве стрељања из октобра 1941.

НЕМИЛОСРДНО УБИЈАЛИ И ДЕЦУ

УКОЛИКО стигне на време, фотографија коју је Гајић поклонио краљевачком музеју, наћи ће се на изложби посвећеној страдалима током Другог светског рата у овом крају, а која се отвара 12. октобра.

– Док је у самом граду извршено масовно стрељање талаца у кругу Фабрике вагона, јединице 749. и 737. пешадијског пука 717. посадне дивизије спроводиле су казнене експедиције кроз краљевачка села – каже Мирјана Савић. – Према до сада утврђеним подацима евидентиране су 203 цивилне жртве акција немачке војске у селима Жичког среза. Међу убијенима је 13 деце, 33 жене и 157 мушкараца, углавном старије животне доби.

* * * * * * *

Драган Драшковић и Силвија Крејаковић, аутори изложбе „Опомена“, о односу према краљевачким жртвама

ИСТИНА О СТРЕЉАЊУ још ЈЕ НЕПОТПУНА

ОДМАЗДА коју су Немци извршили од 15. до 20. октобра 1941. најтрагичнији је догађај у историји Краљева. Не постоје речи којима се могу описати страхота, суровост и трагичност страдања невиних талаца, привођених и затвараних у локомотивској хали Железничке радионице Краљево од 4. октобра 1941. зарад чудне немачке математичке формуле.

Ванредно стање са преким судом Немци су у Краљеву завели 15. октобра, за губитке претрпљене тога дана – 14 мртвих и 10 рањених, чиме су претњу изражену у наведеној формули, најављивану и путем летака, почели да остварују у крвавом пиру људског безумља. О краљевачком октобру написано је много. Опеван је у песмама и поемама, описан у литератури, тумачен у историографији, приказан на филму, увршћен у школски образовни програм. Једном речју, присутан је у свим сферама стваралаштва, али, нажалост, још не на прави начин довољно истинит и веродостојан.

– Немци нису дозвољавали ширење било каквих информација и прављење светилишта на самом месту злочина, забрањујући стављање крстова и украшавање гробова. Недићева власт је у границама својих овлашћења и могућности решавала само питање породичних принадлежности и правно-имовинских односа, не бавећи се истрагом самог догађаја – наводе Драган Драшковић и Силвија Крејаковић, аутори изложбе „Опомена“.

– Поред свега тога, породице и родбина су успеле да гробове ближњих обележе крстачама, именом и презименом, да припадајуће верске обреде обаве у цркви и први годишњи помен 1942. уз одобрење немачког мајора Димела, на гробљу стрељаних уз присуство свештеника.

Аутори изложбе кажу да после ослобођења Краљева 29. новембра 1944, бригу о таоцима стрељаним у октобру 1941. и месту злочина преузима нова власт и користи их првенствено у идеолошке сврхе:

– Све је осмишљено за потребе формирања и учвршћивања нове комунистичке власти и величања успеха НОБ и револуционарног преображаја. Жртве-таоци су пали за циљеве слободе и револуције. Уместо утврђивања имена и презимена сваке жртве, појављује се увећан, безимени број стрељаних. Верски обреди се потискују, а уводе нови, у којима доминирају друштвено-политички радници – политичари. Место злочина је променило изглед. Уместо почупаних крстача посађене су тополе, постављани заједнички споменици са петокраком, а црна боја којом су штампани плакати за најаву годишњих помена, замењена је шареним колоритом за најаву октобарских свечаности, новокомпоноване манифестације осмишљене у духу очувања братства и јединства.

Награђени пројекат, на основу кога је спомен-гробље добило данашњи изглед, није до краја изведен, иако су за октобарске свечаности – енормно бројне госте, ауторе и учеснике програма, трошена значајна средства. Због наведених и многих других разлога, истина о стрељаним таоцима је непотпуна и непримерена.

Драгана Матовић