Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век
МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Јуре Францетића, припадници злогласне усташке Црне легије.
Мотика је у ратном вихору последњег отаџбинског рата у БиХ, са тринаест месеци остао без оца. Тако је у животу морао да се сналази без најважнијег ослонца. У томе му је помогла вера и веза са црквом, која је допринела томе да се изгради као човек и уметник.
ИКОНОПИСАЊЕМ је почео да се бави већ са осам, а сликарством са петнаест година.
Завршио је Факултет техничких наука у Новом Саду, Департман за архитектуру и урбанизам. И, као најмлађи студент у делегацији факултета 2012. године посетио је манастир Хиландар, и искористио је прилику да овој светињи дарује икону Светог Василија Острошког коју је сам урадио.
По завршетку факултета почео је озбиљније да се бави архитектуром, али и иконописањем за потребе Митрополије дабробосанске.
– Мој почетак као архитекте био је тежак, као и свима другима. Одлучио сам да се вратим у родни град, одакле сам кренуо и створио базу за даље активности. Једно од већих искушења била ми је израда главног пројекта реконструкције хотела „Видиковац“ у Зворнику, ремек-дело из осамдесетих година прошлог века. Први озбиљнији пројекат урадио сам са 23 године, пројектујући Градски трг и Фонтану у Зворнику. Потом сам урадио пројекте споменика палим борцима из редова Министарства унутрашњих послова у Зворнику и Фочи, а значајни су ми и пројекти стамбених зграда и пословних простора у Београду и другим местима – подсећа се Мотика.
САРАДЊА са црквом као живом институцијом, око које сви Срби треба да се сложе и умноже, за Мотику је једно велико искуство које ће носити целог живота.
– Сарадњу са митрополитом дабробосанским благопочившим Николајем почињем 2013/14. године, када сам радио на обнови Митрополије. Урадио сам крст у Видрићима надомак Сокоца, највећи у Републици Српској. Од митрополита Хризостома сам добио благослов за пројекат Спомен-музеја страдања Срба у Старом Броду код Вишеграда, а благослов за изградњу споменика сам 2018. године добио од патријарха Иринеја – додаје Мотика.
ИЗГРАДЊОМ и освећењем Спомен-обележја у Старом Броду пројекат Новице Мотике је добио пуни смисао, што младог архитекту испуњава блаженством и миром. У Спомен-музеју и у самој Дрини је постављено 27 скулптура са 39 ликова, што симболизује збег и улазак српских мајки са децом у набујалу Дрину.
Скулптуре је по пројекту Новице Мотике извајао уметнички сликар Бојан Микулић из Новог Сада, а Ливница „Јанковић“ из Смедерева је завршила највећи део посла у погледу ливења, паковања, спајања, рушења, патинирања и воскарења.
МЕДАЉА заслуга за народ, коју је Новици Мотики доделила председница Републике Српске Жељка Цвијановић, за допринос у изградњи овог спомен-обележја, само је допринела томе да буде поносан на свој рад без икакве накнаде.
– Гледајући, читајући и слушајући свете записе страдалника у Старом Броду и Милошевићима, тог 22. марта 1942. године, као човек над овим сам занемео, као индивидуа у потпуности стао, а као уметник – архитекта морао сам наставити даље, како бих испричао причу о времену, како би испричао стравичан догађај који је трајао више од угашеног трептаја. Сада ову свету слику ткам у свете зидине, претварам трен у њихов дом, дом 6.000 живих свећа. То су хиљаде живих свећа и пуцкетање који певају своју вечну песму – рекао нам је Мотика.
ПОДРШКА
За пренесено знање, Мотика је захвалан својим професорима – Дарку Реби, Дејани Недучин, Милени Кркљеш, Срђану Колаковићу и Душку Ђурићу.
Да се његов пројекат у Старом Броду оствари омогућили су донатори Миодраг Давидовић – Дака и Спасоје Абијанић, свештеник Драган Вукотић, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач и Ненад Иконић, начелник Горске службе спасавања „Волф“.
Драго Гајић