До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле
Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ.
– Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу у ЕУ манипулишу титоистичким флоскулама о опасности од српског национализма и вредностима социјалистичке Југославије, које одавно нема – каже пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука и виши архивиста, бивши начелник Војног архива и члан Института за стратегијска истраживања.
– У државну политику СФРЈ била је као темпирана бомба уграђена флоскула „слаба Србија – јака Југославија“. Данас квазиевропејци понављају мантру „слаба Србија – јак регион“ и траже да се одрекнемо Космета и других делова ионако мале државе. То је дословно понављање директиве Коминтерне из прошлог века која је Комунистичкој партији Југославије наложила да се „безусловно и безрезервно“ солидарише са „албанским национално-револуционарним покретом“ и помаже борбу за „независну и уједињену Албанију“ – рекао је мр Крсмановић на недавно одржаном округлом столу „Тито и ми“, у некада чувеном дисидентском Клубу књижевника у Француској 7.
Међу бројним стручњацима за „титологију“, излагање мр Крсмановића праћено је с посебном пажњом, јер га колеге историчари сматрају жртвом „новог титоизма“ која је „пала“ у 21. веку! Наиме, перспективни официр, интелектуалац с искуством ратног команданта, изнебуха је 2007. пензионисан као начелник Војног архива. Незванично му је замерано да је тајне из Брозовог времена ставио на увид истраживачима.
Јосип Броз, човек са конкретним историјатом, физичким габаритима, интелектуалним способностима, емоцијама и жељама, мора се одвојити од много ширег појма „Тито“.
– Тито је велики међународни политички пројекат који је отпочео инсталирањем агента НКВД и Коминтерне у КПЈ, а завршио се његовим уздизањем на ранг божанства са надљудским моћима. Као и у сваком другом великом пројекту, и овде су постојали планери, организатори, сарадници, интересне групе и, на крају, жртве – констатује мр Крсмановић.
Крсмановић сматра да су Срби платили највећи цех „политичког пројекта Тито“ који има много сличности са неким савременим револуцијама чији би исход, такође, могао да буде фаталан по Србију.
+ + +
ЕУ ПРОТИВ ТИТА
ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савета Европе још 1996. препоручила је кривично гоњење [Резолуција 1096 (1996)] оних који су починили злочине у доба комунизма, каже Владимир Димитријевић, уредник у издавачкој кући „Катена Мунди“, која је организовала округли сто „Тито и ми“.
– Иста скупштина донела је, 25. јануара 2006, Резолуцију [1481 (2006)] у којој тражи међународну осуду комунистичких режима. Титова Југославија се увек помиње на списку тоталитарних држава које ЕУ нуди на увид остатку света.
+ + +
– Генерално, свим политичким пројектима фабриковање митова је важно, али у титоизму је постало суштина.
Да је реч о празној причи на најгори начин су показале деведесете. Као начелник Војног архива имао сам срећу и несрећу да се уверим у грандиозност титоистичке обмане, отварајући досијее који и данас носе ознаку тајности.
Највећи шок било је откриће тајног елабората „Размена-43“ од 24. октобра 1967, начињеног за државни врх који је ухватила паника због отварања Западних архива с документима о сарадњи врха КПЈ са нацистима – открива мр Крсмановић.
Он открива да је тајни елаборат написан као државно упутство за скривање чињеница и замену теза о састанцима Титових изасланика Милована Ђиласа, Владимира Велебита и Коче Поповића с нацистичким командантима.
– Изасланство врха КПЈ преговара с Вермахтом о прекиду ватре и обавезује се да ће с Немцима ратовати против Енглеза у случају њиховог искрцавања на Јадрану. Титови изасланици наглашавају да Вермахт није њихов противник и истичу четнике као главног непријатеља Народноослободилачке војске, чији су борци, претежно Срби, до данас убеђени да су се борили искључиво против окупатора – каже мр Крсмановић.
+ + +
ДОКТОР НЕ ЧИТА КАРТУ
ЈОСИП Броз у СФРЈ је три пута проглашен за доктора војних наука, а 1941. године није знао ни да чита војничку карту, открио је у свом реферату Милослав Самарџић.
+ + +
Он открива да је тајни елаборат „Размена-43“ детаљно разрадио пројекат како да се скандал с документима о колаборацији КПЈ и нациста представи као Титова ратна варка.
– Међутим, елаборат садржи оригиналне записнике Вермахта са састанака, с потписима Ђиласа, Велебита и Поповића, који говоре нешто сасвим друго.
Ова велика лаж је била од локалног значаја, јер су и Запад и Исток знали истину – каже мр Крсмановић.
Б. Субашић