Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих

Сарајево: Страдање 2. маја 1992. године Фото: Фактор

У СЛУЖБЕНОЈ евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије.

Ово је за „Новости“ потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ, из Комесаријата за избеглице и миграције Србије.

– Њихови нестанци везани су за касарне бивше ЈНА или места у којима су вођене борбе. У Хрватској су у питању Вуковар, Нуштар код Винковаца, Бјеловар, Карловац, логор Лора код Сплита и Осијек, док су се нестанци у БиХ дешавали на Купресу, у Ливну, Босанском Броду и другим локацијама – каже Васовић.

Како објашњава, данас се, у осаријуму на гробљу Лешће, у Београду, још налазе похрањени посмртни остаци 22 Н. Н. војника, а један је на гробљу у Обреновцу. Сви чекају на идентификацију.

– Комисија улаже све напоре, самостално али и на регионалном нивоу, у сарадњи са надлежним институцијама у Хрватској и БиХ, како би се ови посмртни остаци идентификовали, добили име и презиме и предали породицама ради сахране – каже Маја Васовић.

У протекле четири године породицама је предато седам војника бивше ЈНА, а последњи је Слободан Спасојевић, чије посмртне остатке је наша Комисија преузела од Хрватске 3. септембра, а биће сахрањен данас, уз војне почасти, у Горњем Катуну, код Варварина. Нестао је из касарне ЈНА у Вараждину, у октобру 1991.

Борислав Јањић (1972) из Мостара, страдао је такође на редовном одслужењу војног рока, од гранате из минобацача, за време борбених дејстава на делу магистралног пута Залик-Конак 1992. Ексхумиран је из масовне гробнице у Требињу 1997. и идентификован на основу ДНК анализе. Коначна идентификација обављена 8. јула 2021. на ВМА у Београду, после чега је сахрањен у Иригу.

Драган Драгановић (1972) био је најстарије од дванаесторо деце у породици, из села Челиновац, код Градишке. Три месеца након одласка на одслужење војног рока погинуо је бранећи касарну ЈНА код Бјеловара. Живот му се завршио у 19. години, док је са мајором Миланом Тепићем и војником Стојадином Мирковићем, бранио складиште пуно наоружања у Беденику, 29. септембра 1991. Његови посмртни остаци преузети су од Хрватске 1995. и као Н. Н. сахрањени на гробљу Лешће. После позитивног ДНК налаза, предати су 21. јула 2022. Институту за нестале особе БиХ ради коначне идентификације и предаје породици.

Круно Бешлић (1972) из Завидовића страдао је приликом повлачења бивше ЈНА из касарне „Бистрик“ у Сарајеву, 3. маја 1992. Био је на редовном одслужењу војног рока. Колона је пресечена и заустављена у тадашњој Добровољачкој улици. Његово тело је довезено на ВМА, у Београду, и након неуспешне класичне идентификације сахрањено као Н. Н. на Лешћу. Када је добијен позитиван ДНК налаз од Међународне комисије за нестала лица, Бешлићеви посмртни остаци предати су 16. јуна прошле године Институту за нестале особе БиХ.

Вељко Андријашевић (1946) из места Јаша Томић код Сечња, као резервиста бивше ЈНА нестао је у борбама, у месту Нуштар код Винковаца. Након ексхумације на тој локацији, донет је 1992. на ВМА у Београду. Пошто је тело било у јако лошем стању, идентификација класичном судско-медицинском методом није била могућа, па је сахрањен под ознаком С-49/92 на Лешћу. Након прикупљања крвних узорака од чланова породице за ДНК анализу, добијен је позитиван извештај, обављена је коначна идентификација и Вељко је сахрањен у Гајдобри код Бачке Паланке.

ОТКРИВЕН ПОСЛЕ 30 ГОДИНА

ДРАГАН Баглава (1966) из Црвенке, као добровољац је био на обуци за специјалце у Окучанима. Нестао је у априлу 1991. Ексхумиран је на гробљу у Братунцу, а коначна идентификација ДНК анализом обављена је 6. децембра 2021. Сахрањен је два дана касније у Српском Милетићу.

Мирко Остојић (1962) рођен у Хрватској Костајници, био је резервиста, који се одазвао позиву на мобилизацију. Касарну бивше ЈНА „Божидар Аџија“ у Бјеловару су 29. септембра 1991. заузели припадници ЗНГ. Мирко је био један од шесторице заробљеника који су затворени у полицијску станицу, а потом су их усред ноћи, 3. октобра 1991, „зенге“ одвеле на Кишову фарму, где су их мучили и на крају стрељали, а тела закопали у ђубриште. Његови посмртни остаци су у Србију стигли после размене са Хрватском 1997. и сахрањени на Лешћу под ознаком С31/97. После добијеног позитивног ДНК налаза коначна идентификација обављена је 10. маја 2022. и сахрањен је у Босанској Костајници.

 
В. Црњански Спасојевић