Вечерње новости, 9. 12. 2022, Инструкције о закључцима АВНОЈ-а стигле из Москве: Српски народ у Јајцу није био легитимно представљен [из Архиве]

Капетан Виљем Дикин и самопроглашени маршал ЈБТ у тренуцима одмора у Јајцу новембра 1943. Фото: Вечерње новости

СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо“.

Овакво разумевање повести и предосећања будућности нашег нобеловца требало би чешће да имамо на уму када тумачимо и вреднујемо многа догађања из даље или ближе историје. Да је којим случајем друга, Титова Југославија, претекла, пре пет дана, 29. новембра, славили бисмо Дан републике и 79 лета њеног рођења. Готово 40 година (?), на једној полуистини, школоване су генерације и генерације Југословена, са убеђењем и импрегнираном подсвешћу да је тог дана у босанском градићу Јајце (НДХ) формирана права народна влада – коју је народ сам изабрао.

Вратимо се за тренутак у јесен 1943. године. На фронтовима широм света долази до промене ратних успеха. Италија капитулира, савезници освајају афрички континент, на Источном фронту Црвена армија после победе у Стаљинграду креће у контраофанзиву. Савезничка страна, САД, Велика Британија и СССР настоје да се усагласе према будућем и неминовном слому фашистичких држава.

Амерички председник Рузвелт, иако дубоко убеђен да је совјетски систем тоталитарна диктатура, схвата да се рат не може добити без Црвене армије. На руском фронту је било ангажовано 250, а на западу само 90 немачких дивизија. Зато покушава да по било коју цену институционализује сарадњу. Инсистира на сусрету лидера земаља антифашистичког блока. Спреман је на многобројне уступке Стаљину па и у самом избору места састанка. И изабран је Техеран, које је био најпогоднији за вођу совјетске Комунистичке партије.

Пре одржавања Техеранске конференције, у Москви се састају тројица министара спољних послова савезничких земаља. Одмах по завршетку овог самита, на коме је постављен оквир за договор приликом сусрета Рузвелта, Стаљина и Черчила, из Москве је у босанска брда, у Титов штаб, упућен специјални изасланик. Био је то бугарски представник у Коминтерни Атанасов Штерјо, стари познаник партизанског вође. Њих двојица су у Паризу, за време Шпанског грађанског рата, била ангажована на пребацивању добровољачких бригада. Атанасов је тада имао партијски псеудоним Виктор, а Тито Валтер.

О инструкцијама које је товариш Виктор донео данас се не може говорити са поуздањем. Историчар Бранко Петрановић је пронашао у нашим архивима само да је пренео поруку Георгија Димитрова да се „на другом заседању АВНОЈА прогласи јужнословенска федерација са Бугарском.“ Овај савет вођство југословенских комуниста није испунило, али је у „прогласу поводом годишњице Октобарске револуције објављено да је историјски циљ да се испуни вековни сан најпрогресивнијих умова, а то је да се створи федеративна држава од Трста до Црног мора“.

ПОЗИВ ХРВАТИМА И СЛОВЕНЦИМА ДА ДОЂУ У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ

Сасвим је извесно да је језгро руководства око Тита из овог курирског извора сазнало да ће у Техерану бити одлучено да ће Југославија опстати после рата и партизанима треба пружати помоћ у опреми и оружју. Иначе, све одлуке у Врховном штабу доносио је најужи круг људи око генералног секретара Партије, иако је Централни комитет имао 30 чланова, али се у пуном саставу није састао ниједном током рата.

Информације које је Атанасов донео условиће стратегију за припрему другог заседања Антифашистичког већа вародног ослобођења Југославије, па и сам датум одржавања. Заседање већника АВНОЈ-а било је темпирано за 29. новембар, за други дан Техеранске конференције, како би се „великој тројици“ ставило до знања да су југословенски комунисти, који су руководили партизанским јединицама, ударили чврст темељ будуће државе.

Врх Комунистичке партије Југославије, који руководи и партизанским јединицама, иако су контролисали једва четвртину југословенске територије (?), доноси одлуку да удари чврст темељ будуће југословенске државе, сада већ уверени у коначну победу антифашистичке коалиције. Институционализовање револуције, преко војних и војнопозадинских органа, било је приведено крају.

Формалне припреме за заседање у Јајцу почеле су у новембру. Јосип Броз Тито из Јајца шаље писмо председнику Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије Ивану Рибару који се тада налазио у Хрватској. Обавештава га да треба „најхитније сазвати пленум АВНОЈ-а“, на коме ће се изабрати привремена влада. Писмо је завршио речима: „Молимо шаљите мишљење, односно пристанак“.

Тих дана шаљу се депеше у готово све крајеве Југославије. Порука Словенцима, коју је поред Тита потписао и Кардељ, гласи: „На пут за пленум идите одмах у што већем броју“.

Сличну депешу Тито и Кардељ упућују и у Хрватску: „Делегати нека буду у што потпунијем броју“.

Депеше у остале крајеве Југославије битно су другачије. Тако је Црногорцима стигла порука:

– Било би ванредно добро када би од вас дошло неколико делегата на Пленум АВНОЈ-а.

Србима у централној Србији:

– Било би ванредно важно кад би од вас дошло неколико делегата на Пленум АВНОЈ-а.

Војвођанима:

– Пошаљите најхитније неколико другова за Пленум Авној-а.

Тито од Македонаца тражи једино име једног њиховог функционера, кога зна само по псеудониму“

Депеша Босанцима је потпуно конспиративна и написана у првом лицу:

„Крени одмах са делегатима које можеш искупити, а понеси имена оних које овдје можеш заступати“.

У паузама припрема за друго заседање Авној-а Тито позира вајару Антуну Аугустинчићу, за прву његову бисту, која ће бити постављена одмах иза говорнице Дома културе у Јајцу, где је одржан пленум. Са настајањем нове државе, рађао се и култ „највећег сина југословенских народа и народности“.

 
И. Миладиновић