Логор Црвени крст, Ниш – данас музеј „12. фебруар“, детаљ поставке Фото: Вечерње новости, Јелена Ћосин
Тишина која обавија некадашњи концентрациони логор „Црвени крст“, данас Меморијални комплекс „12. фебруар“ у Нишу делује готово нестварно. На том месту, где су зидови упили последње вапаје невиних, одиграла се једна од најсмелијих епизода отпора у Другом светском рату.
Навршиле су се 83 године од пробоја логораша, првог забележеног из неког нацистичког логора у читавој покореној Европи, током Другог светског рата. На такав подвиг нико се пре тога није се усудио. Чак 147 логораша осуђених по суровој немачкој наредби – сто Срба за једног убијеног Немца, тог 12. фебруара, одлучило је да судбину узму у своје руке.
Знајући да их чека стрељање, искористили су непажњу стражара и решили су да беже преко бодљикаве жице, у ледену ноћ, свесни да их она може одвести или у слободу или у сигурну смрт.
Њих 105 успело је да побегне. Био је то догађај који је снажно одјекнуо широм поробљене Европе. У знак одмазде, нацисти су на Бубњу стрељали 850 људи.
Логор је оформљен у септембру 1941, а расформиран 14. септембра 1944. У њему је мучено и утамничено, према проценама, око 30.000 мушкараца, жена, деце, „обичних“ грађана, родољуба, Срба, Јевреја и Рома. Били су заточени, мучени, а многи и погубљени. Упркос свему, међу тим зидовима родила се нада – и побуна.
– Имамо обавезу и свету дужност да чувамо традицију и сећање на хероје који су извршили тај подвиг, али и на све жртве које смо поднели у Другом светском рату – каже Небојша Озимић, виши кустос историчар у Народном музеју у Нишу.
„Годишње имамо у просеку око 25.000 посетилаца. Надамо се да ћемо ове године премашити ту бројку. То ће зависити од више фактора, али ми ћемо учинити све да тај број повећамо“, истакао је Озимић.
На питање да ли постоје непознати детаљи о бекству, Озимић каже да нема тајни.
„Јавно смо објавили изјаве људи који су учествовали у бекству и који су, у периоду од 1955. до 1980. године, сарадницима Народног музеја испричали шта се догодило те ноћи. Моја улога је била да прикупим њихове изјаве, да их научно обрадим и пружим читаоцима ширу причу о овом бекству“, објаснио је.
Црвени крст: Немачки логор у Нишу Фото: РТС
Најпотреснија прича, како каже, била је осећај беспомоћности логораша који су успели да побегну.
„Када су прелазили преко жице, нико није говорио о томе да су газили снег дубине између 70 центиметара и метар. Углавном су им остали у сећању крици њихових другова који нису могли да се извуку, који су остали на жицама или који су тражили помоћ. За оне који су побегли и доживели ослобођење, ово је остала дубока траума, јер током самог бекства није било могућности да се помогне другима“, навео је Озимић.
Парастос и венци на стратишту
СЕЋАЊЕ на пробој логораша обележено је јуче у подне у Меморијалном комплексу „12. фебруар“. После парастоса страдалим који је служило свештенство Епархије нишке, венце су положили представници Града Ниша, Војске Србије и удружења ратних војних ветерана.
– Стратишта попут Бубња и логор у „Црвеном крсту“ треба да нас стално опомињу на злочине који су почињени над српским народом, родољубима, обичним грађанима, Јеврејима и Ромима у Нишу током Другог светског рата – рекао је Владица Маричић, заменик председника Скупштине Града Ниша.
Међу логорашима који су побегли били су млади пуни снаге, али и исцрпљени, болесни и рањени. Снег који су газили био је дубок готово метар, али их то није спречило да трче ка слободи.
Логор „Црвени крст“ данас је место сећања, музеј који годишње посети око 25.000 људи, а пробој логораша остаје симбол храбрости и отпора, сећање на цену слободе коју данас уживамо.
Јелена Ћосин, Виолета Милићевић
