
Детаљ са припремљене изложбе ратне фотографије Драгољуба Павловића у Народном музеју Ваљево Фото: Политика, С. Ћирић
Публика може да завири у атмосферу Првог светског рата и живот војске.
Кроз ову поставку, публика на јединственим фотографијама може да доживи атмосферу Солунског фронта, не само Први светски рат, борбе, војну опрему, већ је Драгољуб Павловић фото-апаратом завирио у позадину, приказао како је живела војска, како се хранила, дружила. Фотографисао је своје колеге сликаре Драгомира Глишића, Васу Ешкићевића, Јована Новичића… пределе куда се војска кретала, Кајмакчалан, етнографске одлике поднебља, добровољце, санитет, обичаје, на једној свадби био је чак кум, а објективом је забележио свечани славски ручак, на ком је војска присуствовала код престолонаследника Александра.
Забележене су све значајније војне операције и предели пресудних историјских догађаја, као што су бојеви у ширем простору Горничева са заузећем Кајмакчалана 30. септембра 1916, битка у луци Црне реке и ослобођење Битоља 19. новембра 1916. године.
Година 1917, време рововског начина ратовања, обилује снимцима који се односе на историјске личности, добровољце, војну опрему, санитетску службу, црквене обреде, географске и етнолошке одлике поднебља.

Митраљеско одељење Моравске дивизије Фото: Драгољуб Павловић, Народни музеј Ваљево, Вечерње новости
Забележен је и пробој Солунског фронта од 14. до 21. септембра 1918. приказом стратешких кота, заробљавања бугарских официра и војника, похода на потесу Велес–Скопље.
Овако изложбу „Солунски фронт у објективу ратног сликара и фотографа Драгољуба Лазаревића“, коју је приредила у Галерији Народног музеја Ваљево, описује музејска саветница, историчарка Драгана Лазаревић Илић. Био је први ратни сликар, који је на позив генерала, касније војводе Живојина Мишића, снимао одбрану Београда, односно бомбардовање 1914. године. Касније, Павловић је пратио сва ратна збивања, био је у штабу Дунавске дивизије.
Збирку око 80 фотографија, величине визиткарте, добили смо од архитекте Ваљевца Ристе Анђелополића, који је рођак сликара Драгољуба Павловића – каже Драгана Лазаревић Илић.
– Заслугом фотографа Милана Марковића из Ваљева фотографије су увећане и приређене за изложбу. Уз то, Народни музеј Ваљево поседује и дневник који је Драгољуб приљежно водио од 1895. до 1919. године. Намера је да се истакне улога сликара, фото-репортера, фотографа аматера, дописника фотографа, који су у ванредним, ратним околностима, начинили сведочанства о тим збивањима.

Драгољуб Павловић, сликар и ратни фотограф Фото: Народни музеј Ваљево, Зборика фотографија Драгољуба Павловића, Вечерње новости
Изложба је, сем у Ваљеву, приређена и у бројним музејима и градовима. Између осталог, у Љубљани и другим музејима Словеније, те Канади, у Торонту, Ванкуверу, Калгарију…
Свуда је, истиче ауторка, наишла на одличан пријем и реакције публике.
Ратно фотографско стваралаштво и приказ солунског ратишта нису само документи времена, већ и мост између прошлости и садашњости – каже директорка Народног музеја Ваљево Јелена Николић Лекић.
– Они говоре о храбрости, патњи, али и о нади и вери у будућност.
Каријера
ДРАГОЉУБ Павловић рођен је у Београду 1875. године у угледној свештеничкој породици, завршио је иконописну школу у Сергејеву код Москве, потом сликарску академију у Минхену. Био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије. До пензионисања био је наставник цртања Друге мушке гимназије у Београду. Умро је 1955. године.
Бранко Пузовић – Новости, С. Ћирић – Политика