Вечерње новости, СрбијаДанас, 12. 10. 2019, И даље памтим мирис спржених тела Срба: Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја [из Архиве]

Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа

Кристијан Каш (Kristian Kahrs) Фото: Вечерње новости, Б. Субашић

Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа. Дошао је као окупатор 2000. године на Космет, а сада живи животом „обичног“ Србина на Новом Београду. И неуморно се бори за српске интересе. Био је очевидац најужаснијих албанских злочина на Косову, и то га је потпуно променило као човека. Решио је да се свим срцем посвети Србији, српском народу, али и правди у ширем смислу.

Са њим смо разговарали у његовом стану на Новом Београду. Војнички чист и уређен, у дневној соби се налази права библиотека. Сам поглед на полицу са књигама показује колико господину Кашу значе традиционалне и хришћанске вредности, за које се бори свим силама.

Када сте дошли у Србију, и колико дуго живите овде?

– Први пут сам дошао у Србију, на Космет, 12. јануара 2000. године као мајор норвешке војске. У то време, кад сам дошао у јужну покрајину, у потпуности сам био глобалиста. Имао сам поверење и у ЕУ, у НАТО и све те антидемократске организације. Преселио сам се у Србију 2004. године, а 2007. сам се вратио у Норвешку. Поново сам отишао у Норвешку 2015. године да се бавим политиком. И тамо сам почео да се осећам као риба на сувом. Схватио сам да је овде, у Србији, моја права кућа, овде је мој крај – Нови Београд.

Шта цените и волите код Срба, а шта сматрате да су негативне особине нашег народа, ако их има?

– Највише ми се свиђа душа вашег народа и то како се дружите. Пријатељи које сам стекао овде су пријатељи за живот, и ја заиста осећам да су Срби моји браћа и сестре. Ми у Норвешкој и уопште људи на Западу су изгубили традиционалне вредности. Ја верујем да Срби могу да спасу те хришћанске и традиционалне вредности које губе на значају у целој Европи. Наравно, и овде постоје многе ствари које могу да се поправе, али ви имате шансу за праву победу. Многи Срби сматрају да су запали у кризу, и некима је тешко да обезбеде себи егзистенцију. Али, са друге стране, ја сматрам да ће цела ЕУ и економски систем на ком се базира Запад да пропадне врло брзо. И онда ће се показати да су Срби много боље спремни за тешка времена него Западњаци.

Шта ваши пријатељи и родбина мисле о вашој љубави према Србима?

– Моје бивше колеге, војници и официри, разумеју моју љубав за вашу земљу и народ у потпуности. Неки пријатељи који су у војној обавештајној служби ме прате. Тешко је то, знате, људи то не смеју да покажу у јавности, зато што ће довести своју каријеру у опасност. Морате да схватите да је Норвешка најлојалнија НАТО земља у свету. Ми смо земља чланица од самог настанка алијансе, и учествовали смо у агресији на вашу земљу 1999. године. Норвешка амбасада у Београду ради напорно сваки дан да Србија постане део НАТО-а и Европске уније, што је посебно занимљиво зато што смо ми два пута на референдуму одбили да уђемо у ЕУ. Ја се надам да се то неће десити, и да ће Срби успети да одбране своју националну демократију. Немојте да дозволите да за вас доносе одлуке неке бирократе у Бриселу. Срби можда мисле да је пун стомак важнији, али ако немате слободу онда немате ништа. Зато радим и трудим се у свим својим могућностима како бих помогао Србима да схвате анти-демократску природу НАТО пакта, ЕУ и свих других глобалистичких организација.

Какво је расположење обичних људи у Норвешкој према Србима, да ли знају довољно о нашој скоријој историји?

– Обични Норвежани само гледају свој интерес, као између осталог и сви други народи. Преплављени су ријалити програмима, имају добар стандард и не размишљају о Балкану и о светској политици уопште. Ми немамо политичку дебату у Норвешкој, и обичан народ тамо се слаже да је НАТО потребан, али су против ЕУ. О Србима немају неко јако мишљење, али полако почињу да схватају српско становиште када им се објасни шта је све НАТО радио против Србије.

Чиме сте се бавили пре доласка у Србију, да ли сте тада знали нешто о нашој земљи?

– Увек сам имао интересовање за светску политику и за геополитику. Од 1994. до 1997. године сам студирао новинарство у Америци, и у фокусу мог интересовања је био Блиски исток, Израел и арапски свет. Нисам много размишљао о Балкану и свему што се у то време дешавало овде. Тада нисам у великој мери био свестан рата у Босни и акције „Олуја“, али данас знам много више од обичних људи о страдању Срба у Босни и Хрватској. А о Косову знам толико да могу да уђем у дебату са било киме.

Поменули сте да се нисте много интересовали за Србију пре доласка овде, али и да сте били острашћени глобалиста. Да ли то сведочи о успеху пропаганде на Западу?

– На неки начин да, на неки начин не. Пре мог доласка знао сам неке основне ствари о Балкану, на пример био сам свестан колико је моћна албанска мафија, и знао сам за њихову разгранату мрежу трговине дрогом. Нисам толико био негативно настројен против Срба, колико сам се носио мишљу да ми са Запада можемо да научимо вас „балканске варваре“ о слободи говора, људским правима демократији… Али ако ви осуђујући упрете прстом у некога, на вас ће бити упрта три прста.
Како сте ступили у Кфор?

– Цела прича почиње мојим учествовањем на великим НАТО вежбама, „Борбени Грифон“ (Battle Griffin) у фебруару и марту 1999. године. Био сам послужилац на минобацачу, али и поред тога што нисам имао појма шта је минобацач позван сам на вежбу…

Надређени су прегледали моје папире и документа, видели су да сам новинар и да сам радио у Асошиејтед пресу, и тада су одлучили да ја радим у новинарској служби на тој вежби. То је било само неколико недеља пре почетка агресије на вашу земљу. На дан почетка НАТО бомбардовања сам још увек био у АП као новинар. Када сам чуо за почетак акције био сам изузетно узбуђен, желео сам да покажемо свету какво оружје имамо, савремену технологију и како су прецизни наши напади. Ја сам тада био убеђен да имамо сјајне бомбе које убијају само лоше људе. После тога сам послат у међународни штаб за новинаре при Кфору. Аплицирао сам за посао тамо, и дошао сам на Космет у јануару 2000. године.

Каква су ваша искуства по доласку на Косово, какав је био први утисак?

– Када смо стигли на Косово били смо краљеви. Албанци су нас обожавали, и ја сам имао одличан живот тамо. Носио сам униформу и пиштољ, имао сам добру храну, и што се мене тиче није могло бити боље. Али, да сам тада знао оно што знам данас, никада не бих био тамо. Са друге стране, на неки начин сам срећан што сам био тамо. Знам шта се стварно дешавало и то ми је дало праву слику свега. Да нисам био на Косову тада, не бих био ни овде сада. Не бих научио језик ни упознао све дивне људе које познајем.

Како и када је дошло до те велике промене у вама?

– Датум је био 16. фебруар 2005. године. Дан је почео сасвим нормално, ја сам био у селу Мердаре са својом јединицом. У једном тренутку смо добили позив да се десио велики терористички напад на Србе.

Албански терориста Фљорим Ејупи је у заседи чекао са својом екипом наилазак аутобуса Ниш експреса. Возачи аутобуса су у тренутку експлозије чекали да их спроведу возила шведског Кфора.

У експлозији је погинуло 12 људи. Возач, кондуктер, мали Данило од 2 године, и многи други… Дошао сам на место злочина после сат и по времена. Ни дан данас не могу да заборавим мирис спржених тела и гуме. Све то ме је натерало на размишљање. Питао сам сам себе: „Шта је бре ово?“.

Касније сам открио и дао доказе за чињеницу да Фљорим Ејупи није био само обичан албански терориста. Он је радио директно за Американце, и од јуна 1999. до маја 2001. године Ејупи је био део екипе коју је обучавала управо ЦИА. Ја сам и даље у контакту са шефом истраживачем УНМИКА, Канађанином Џоом Мекалистером, који је бесан на Американце зато што су уништили његову истрагу. Ејупи је побегао у Бондстил у жутом затворском дресу, а данас се зна да је он био терориста УЧПБ (Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе – ОВПБМ). Терористи су настојали да дестабилизују тадашњу СРЈ из демилитаризоване зоне коју смо ми успоставили, а у коју нису смели да уђу ни полиција ни Војска Југославије.

 
Шта се десило после тог језивог искуства, како је даље текла ваша промена?

– После свега тога је почео рат у Ираку. Слушао сам Колина Пауела у СБ УН када је причао о Садамовом оружју за масовно уништење и веровао сам му. Али после инвазије нису пронашли никакво оружје у Ираку, и тада сам почео да сумњам у све што причају.

После 11 септембра почела је промена целе парадигме. Ко је извршио напад на Куле близнакиње и зашто? Не верујем уопште да су деветнаест „терориста“ сами могли то да изведу. Па онда имамо и питање Зграде 7, Саудијце који су добили визе у конзулату… Све то ме води до закључка да је војно-индустријски комплекс захтевао још ратова. Једноставно, Хладни рат се завршио и постојала је могућност да остану без новца. Колико трилиона долара смо дали за безбедност и одбрану после 11. септембра. И то само зато да би војно-индустријски комплекс имао изговоре да изазива нове ратове.

Ја сам бивши НАТО ратни хушкач, а сада сам постао ратник Србије. Моје буђење и схватање о свему томе није дошло до 2011. године. Тада сам почео да размишљам ко је био иза кулиса. Те године сам у Београду радио причу о сестрама Масловарић из Истока на Космету. Оне су аплицирале за азил у Норвешкој, али су одбијене. Када сам дошао кући после разговора са сестрама, плакао сам као киша два дана. Неки би рекли је да је то била реакција попут пост-трауматског стресног синдрома, али ја мислим да није. Искрено верујем да је Христ дошао до мене и рекао: „Сада је време за тебе“.

После тог искуства сам јавно, на програму РТС-а затражио опроштај од српског народа, и то ћу наставити да радим до краја живота. Сада сам дошао у нову фазу, и ово видим као свој нови почетак. Охрабрење.цом. Свакодневно добијам охрабрење од Срба, и када ми се захвале за то што радим ја осећам да све има неку сврху. Први циљ мог рада је да охрабрим Србе да искрено верују у Исуса Христа који је разапет и који је васкрсао. Други циљ мог деловања и охрабривања Срба је политички. Хоћу да охрабрим Србе да не иду у НАТО и ЕУ, већ да морају да чувају Косово и Метохију.

Србија има све могућности за економски развој, на пример ССП за економске везе са ЕУ. Али ја мислим да не треба да прихватате погубне европске вредности, које су у супротности са традиционалним. Треба да будете отворени ка свету, али немојте да прихватате антидемократски систем. Тежите ка томе да будете мост између Запада и Русије, и да имате отворене везе са Кином. И још једна ствар којој тежим у свом раду је пословно охрабрење. Хоћу да охрабрим Србе да имају више поверења у своје, домаће производе и у сопствене могућности. Морате сами да стварате своју будућност!