Вести, 10. 10. 2023, Битке за Лозницу

Лознички шанац: Топ од трешњевог дрвета Фото: Вести

На узвишењу изнад Лознице пуних 150 година налази се Црква Покрова Пресвете Богородице, а поред ње су видљиви остаци лозничког шанца где су се пре 213 година Срби бранили од најезде Турака.

Подигнут у првој половини 1807. и познат из Боја на Лозници три године касније у Првом српском устанку, шанац је остао до данас најочуванији историјски локалитет тог типа у Србији какав, са објектима у њему, не постоји нигде у нашој земљи. О славном боју, једном од три најзначајнија војна догађаја у оба српска устанка почетком 19. века, за који је Карађорђе рекао да у већем и крвавијем није учествовао, написао је књигу Милош Дејановић из Лознице, пуковник у пензији, и недавно је представио у лозничкој Библиотеци Вуковог завичаја.

“Бој на Лозници и Тичар пољу 1810.” назив је штива на коме је радио две године са жељом да овај део историје “спакује” између корица, јер до сада овакве књиге није било. Аутор вели да му је најважнији извор информација била песма “Бој на Лозници” гуслара Филипа Вишњића, који је у време опсаде био у Лозници, али и Вук Караџић и Лазар Арсенијевић Баталака, историчар и политичар, који су као савременици Првог српског устанка оставили најаутентичније податке о том догађају. Дејановић подсећа да је Леополд Ранке Први српски устанак назвао “српска револуција”, а да је Бој на Лозници једна од најважнијих битака.

– Лознички војвода Анта Богићевић, који је предводио браниоце Лознице је централна личност књиге у којој се, поред осталих, помиње и Филип Вишњић, који је 1809. пребегао у Јадар.

О Првом српском устанку спевао је 13 песама, а једна је “Бој на Лозници” са 613 стихова. То је веома битна песма која даје многе податке, на пример да су Турци од Зворника до Тичар поља, ишли 15 дана, а било их је 30.000, по некима и 40.000. Што се тиче самог боја углавном се пише Бој на Лозници или на Тичару, али то није једна већ су то две различите битке. Бој на Лозници је одбрамбени бој српске војске од 12 дана, док од 17. октобра и доласка Карађорђа почиње напад српских бораца на Тичар пољу у два дана, 18. и 19 октобра. Карађорђе првог дана ујутру напада и до увече је битка већ готово добијена док су другог Турци дефинитивно потучени. Панично су бежали преко Дрине и давили се јер нису знали да пливају. На Томиндан је тиме завршена битка на Тичару. Иначе, Карађорђе је рекао да је то баталија (борба, битка) у каквој није до тада учествовао, иако су иза њега биле већ Мишарска и остале битке у којима је војевао – прича аутор књиге.

О опсади и турским нападимао Вишњић пева: “Нагло Турци на град ударају; За бедеме, се рукама хватају, Лозница се из темеља креће! Ко ће сили турској одољети? Дван’ес дана бојак без престанка”.

Богићевић се храбро бранио са 1.200 бораца колико их је било у шанцу. Браниоци су имали бунар на месту где је и сада у порти Покровске цркве, а постојао је тајни пролаз до речице Штире за узимање воде, али је нестајало хране и муниције. У то време у реон лозничког села Руњана стигли су Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић, али са недовољно војске да би напали Турке.

– Тешка опсада је према новом календару трајала до доласка Карађорђа са око 10.000 Срба, што мења ток боја – објашњава пуковник Дејановић.

Иако велика и славна, победа на Лозници била је ипак узалудна, пише аутор, јер је 1813. варош поново опкољена, а одбрана је поклекла под турским нападима.

О великом боју из 1810. данас сведоче остаци шанца, капела поред цркве у којој су сахрањене кости Анте Богићевића, његова биста испред истоимене основне школе као и споменик Филипу Вишњићу у порти Покровске цркве на чијим зидовима се налазе табле са стиховима из Боја на Лозници. Од пре неколико година на делу шанца је и топ од трешњевог дрвета какав су користили браниоци Лознице.

За будуће генерације

Пуковник Дејановић је до сада написао три књиге о дешавањима из Великог рата, 1914. у Јадру, биткама на Гучеву и Мачковом камену, а сада и чувеном боју, па нове генерације могу сазнати како су њихови преци бранили слободу пре више од два века.

Сећање на Цвијића

Изложбом Вода и климатске промене: Центра за промоцију науке Републике Србије и Француског културног центра у Музеју Јадра свечано је отворена манифестација Дани Јована Цвијића. Програми посвећени Лозничанину, научнику светског гласа, трајаће до 6. новембра. Обично су Цвијићеви дани трајали два или три дана, али ове године програми ће трајати знатно дуже. Јован Цвијић (1865-1927) оснивач је Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу и сматра се утемељивачем српске географије. Његово име носи више школа у Србији и Републици Српској, једна врста шафрана и врх на планини Рудник. По њему се у Лозници зову једна основна школа, главна улица и трг, а у граду се налази једна спомен-биста, два споменика и спомен-табла на месту где се налазила његова родна кућа.

Ђ. Јанковић – Вести