Веселин Мисита, спомен биста у Лозници Фото: Курир
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице
Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година прошлог века почело је отвореније и више да се прича и пише о првом ослобођењу Лознице од пре 73 године.
Остало је записано да је Веселин Мисита на састанку у Троноши 30. августа припремио и изложио план напада на немачку посаду у Лозници. Договорено је да знак за почетак напада у 7 сати ујутру буде звук црквених звона, а да, према једнима устаници, а по другима четници, нападну сва три немачка упоришта у вароши.
До данас Лозница нема улицу која носи име човека који је са 32 године био најмлађи мајор војске Краљевине Југославије, и који је овом месту први донео слободу у Другом светском рату.
Напад на кафану Хајдуковића водио је Мисита, на Вуков дом културе поручник Мика Комарчевић док је на Гимназију кренуо Георгије Бојић Џиџа. Мисита је Немцима послао ултиматум да се предају, али су они то одбили па им је упућен други.
„Активни и резервни официри, подофицири и редови са својим учитељима и свештеницима и целим околним грађанством траже предају града, при чему вам се јемчи свака војничка част. Уколико не извршите предају града, ми ћемо вас напасти и град отети. У том случају немате шта да од нас тражите, а рок за испуњавање овог захтева је 30 минута“, написао им је Мисита.
Пошто је и то одбијено, почео је напад, а Мисита је, како је остало записано, храбро бацао бомбе, а онда је када су Немци кренули да се повлаче ускочио у кафану и ту је и погинуо. На крају двочасовне борбе Немци су били принуђени на предају, имали су 17 погинулих у борби, заробљена су 93 војника и заплењена је значајна количина оружја.
Борбе за Лозницу била је до тада највећи оружани сукоб са Немцима на подручју тадашње Југославије, а ту је од почетка Другог светског рата до тада заробљена највећа група немачких војника. Лозница је била прво веће место ослобођено од немачке окупације и то је била 40 дана, све до 10. октобра када је дошла казнена експедиција.
Споменик Веселину Мисити
Рањеницима је пружена помоћ и пребачени су у болницу док су заробљени Немци спроведени у манастир Троношу, а према свима се поступало у складу са Женевском конвенцијом. Према званичној историји, ослободиоци су имали осам погинулих и четири рањена.
До данас без улице
На прво ослобађање Лознице 1941. годинама једино подсећају Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Подриње и лознички радикали. Они 31. августа после опела потпуковнику Веселину Мисити на градском гробљу, полажу венац на спомен-плочу код улаза у РК Јадар где је предводећи устанике Мисита погинуо, као и на његову спомен бисту у Улици Миодрага Борисављевића.
Ђ. Јанковић – Вести
