Вести, 2. 10. 2023, Стрпљењем против зла

Звечан на Свету Тројицу, Духовски венчић за КФОР-овце Фото: Вечерње новости, ТВ Мост

Напади на Српску православну цркву на Косову и Метохији само је део ширег плана Запада да етнички очисти јужну српску покрајину, али и одвоји Епархију рашко-призренску од СПЦ јер су свесни да је она стуб опстанка Срба у јужној покрајини.

Ово, у разговору за Вести истиче др Александар Раковић, историчар и добар познавалац прилика на Балкану.

Коментаришући последње оптужбе које је изрекао некадашњи главнокомандујући НАТО, генерал Весли Кларк, др Раковић подсећа да је реч о оркестрираним оптужбама.

– Наравно да су бесмислице оптужбе Веслија Кларка. Српске светиње на КиМ нису никакве “оружарнице” већ историјска света места која сведоче о оданости Срба православној вери и српским коренима. Али, и овакве Кларкове лажи треба да послуже као изговор за нови интервенционизам против српског народа.

То је позадина оптужби?

– Тако је. Истовремено, Кларк наставља своју патолошку борбу против српског народа, јер његова жеља да се обрачуна са Србима није престала по окончању агресије 1999. већ се касније претворила у личну опсесију да на сваки начин настави тај сукоб. Подсетићу да је он инсистирао на инвазији на Србе у Црној Гори тако што би НАТО извршио десант на аеродром у Подгорици и у близини луке Бар.

Али сличне оптужбе је изнела и британска посланица тврдећи да српско свештенство пребацује оружје и чува га по црквама?

– Све је то исти образац који за циљ има припремање “терена” за обрачун са Србима. Један од тих планова је и да се Епархија рашко-призренска одвоји од СПЦ. У том светлу треба посматрати и све гласније албанске политичаре који српске цркве и манастире називају искључиво “ранохришћанским светињама”, а не баштином СПЦ и српског народа. На тај начин, својатајући оно што није њихово, они тенденциозно релативизују чињенице и историју. Тај наратив је можда највидљивији када је реч о манастиру Високи Дечани, али на удару су и многе друге цркве и манастири по Косову и Метохији. Све је то део ширег плана, шире слике шта би могло да се спрема Србима и њиховим светињама.

Колико је тачна Ваша тврдња о плану да се Епархија рашко-призренска издвоји из СПЦ?

– Довољно је на Викиликсу погледати америчке дипломатске документе јер се тамо помиње “косовска православна црква”. Реч је о реалној опасности. На готово истоветан начин су покушали да преотму епархије СПЦ у Црној Гори, а случај отимања имовине Украјинске православне цркве указује да је тако нешто и могуће и изводљиво, кад се створе околности. Сигуран сам да постоје инострани планови за изузимање Епархије рашко-призренске из СПЦ и да се разматрају. Но, добра околност је што то не би подржале све земље политичког Запада.

Зашто би се Запад бавио распарчавањем СПЦ?

– Српска црква је кроз историју била кључан стуб опстанка Срба на простору где су Срби историјски живели и наравно да Запад то одлично зна. Зато им је и циљ да Српску православну цркву разбију баш на оним нашим територијама где је привремено прекинута српска државност. Они желе да трајно окончају тај процес, а у томе ће успети уколико на тим територијама прекину српску црквеност. Када те циљеве пресликамо на простор Косова и Метохије сасвим је јасно да им је намера да на том простору не буде не само српске државе, већ ни наше цркве и нашег народа.

 
Наводите “украјински сценарио”. Колико је то реално на простору КиМ?

– То није немогуће, али се ипак надамо да се неће догодити. Наша дипломатија треба да ради на томе. Најрадикалније струје, од САД, Велике Британије и још неких земаља те планове увелико разрађују, али многе чланице НАТО су против. То се видело и по гласању у УНЕСКО. Неке државе, чак и Пољска која је признала тзв. Косово, нису гласале да се Србији одузму надлежности над црквеном баштином на Косову и Метохији.

Српски народ на КиМ је тренутно суочен са стравичним терором. Да ли сте оптимиста?

– Не видим ништа добро у овом моменту. Морамо да будемо веома стрпљиви и да чекамо. Забрињава да смо и у 21. веку сведоци егзодуса и протеривања. Из Нагорно-Карабаха је отишло око 100.000 Јермена. То је егзодус који можемо поредити са егзодусом Срба из Крајине 1995, Срба из Сарајева 1996, и Срба са Косова и Метохије 1999.

Албански сепаратисти и њихови ментори сигурно имају истоветне планове за преостали српски живаљ на Косову и Метохији, посебно на северу покрајине. Њихов циљ је да Србима на северу Косова живот учине толико неподношљивим да сами почну да одлазе. Зато је важно да не наседамо на њихове трикове и не прихватимо такву игру. Морамо бити свесни да у овом моменту не можемо ништа да урадимо да бисмо силом заштитили наш народ. НАТО би нам одмах приредио нови сукоб. Зато се не треба упуштати у такве авантуре. У овом тренутку је потребно стрпљење. Сви смо свесни да нашем народу није лако, али и за њих је боље да се сви стрпимо и да сачекамо боље историјске околности које ће сигурно доћи.

Шта по Вама могу бити те “боље околности”?

– Одлазак постојеће америчке администрације и долазак Доналда Трампа на место председника САД. До америчких избора је још годину дана и то није нешто што не можемо да сачекамо.

Може ли се нешто променити са променом власти у САД?

– Сигуран сам да би са доласком Доналда Трампа за новог председника САД почеле да воде другачију спољну политику која би релаксирала не само актуелне геополитичке односе, већ и ситуацију у којој су Србија и српски народ.

То је онда и разлог зашто Курти “убрзава” са репресијом над Србима?

– Наравно. То је и разлог зашто мандатар Милојко Спајић у Црној Гори панично, по сваку цену жели да направи владу и спречи попис становништва. И једни и други журе зато што виде да долазе промене.

Ужареније него пред рат!

Многи атмосферу у БиХ пореде са оном пред рат. Слажете ли се с таквом оценом?

– Ситуација у БиХ је гора него 1991. Ужаренија је. Те године је постојао барем привид блискости, братства и јединства, неверице људи да би могло да дође до сукоба. Многи до последњег момента нису очекивали сукоб. Сада се тај сукоб очекује. Иначе, граница постоји. Дејтонским споразумом утврђена је граница – “border” између Републике Српске и Федерације БиХ – два ентитета. Ипак, у БиХ је лакша ситуација за Србе, јер имају своју државу и заштиту те државе. Али у сваком случају и ту треба бити стрпљив и добијати на времену.

Положај РС

Могу ли ови последњи догађаји на Космету да се рефлектују на положај Српске?

– За евентуални сукоб муслиманима је потребна подршка Хрвата, које тешко могу да приволе на то. Хрватска је део НАТО и да би ушла у рат онда је потребно да све земље НАТО донесе такву одлуку, а немогуће је да би Мађарска или Грчка то подржале. Друго, ни сами Хрвати нису спремни за нови оружани сукоб. Има их све мање, први пут их у новије време има испод четири милиона, а Хрвати у БиХ су савезници Срба и већ годинама се боре да и они добију ентитет. Помисао да би муслимани сами кренули у сукоб је такође нереална, јер ипак су слабији од Срба.

Српско питање у Црној Гори

Сви су очекивали да ће се у Црној Гори после пада режима Мила Ђукановића ствари променити набоље. Стварност је да ће нова влада поново бити без Срба?

– Наравно, али Срби контролишу скоро све општине у Црној Гори, запошљавају се и следи попис. После пописа становништва без дилеме ће се отворити српско питање. Пример промене власти у Црној Гори је тај “временски простор” који смо искористили у време Трампове претходне владавине. То је могућа промена о којој говорим и када је реч о Косову и Метохији. До промена у Црној Гори је дошло онда кад је у Америци дошао на власт Трамп. Дубока држава ни данас више не може да врати Црну Гору на старо зато што је српски фактор значајно ојачао. Морамо бити свесни да се овакве “утакмице” добијају спорим корацима. Зато морамо да будемо стрпљиви и да учинимо све што је до нас да не направимо ниједан исхитрен потез везан за Косово и Метохију.

Ђорђе Баровић – Вести