Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве
Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата.
Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и одређени броj људи коjима jе познат историjат те гробнице добар део тадашњих посетилаца могао jе дознати барем оно наjосновниjе – да у њоj почива око 500 српских цивила коjе су усташе побиле 1941. године у тамошњим српским селима.
Данас, међутим, више нико од посетилаца о гробници ништа не може дознати. Посетиоцима jедино остаjе да гробницу сликаjу као безименог сведока масовног покоља и одаjу пошту мртвима – прекрсте се и наставе обиласком реновираних обjеката и музеjских експоната. Чак ни у цркву не могу ући, jер jе закључана.
– Неколико пута смо замолили локалне госпићке власти да нам помогну како би се у близини цркве и гробнице налазио неко ко ће посетиоце пустити у цркву да jе разгледаjу и у њоj се помоле.
Рачунали смо и с тим да ће та особа посетиоце информисати и о томе ко jе сахрањен у гробници. Али никад нисмо добили одговор на ту нашу молбу – говори за „Вести“ о прикривању истине о смиљанским жртвама парохиjски намесник Српске православне цркве за Лику, протоjереj Далибор Танасић.
Танасић jе подсетио и на остале мере коjе jе Епархиjа-горњокарловачка предузела како би надгробна плоча, коjа jе иначе сачувана, била враћена на старо место.
– Затражили смо одређене дозволе, потписе и печате, али ни од тога ништа. Локалне власти већ годинама цели таj поступак завлаче. Неко би изгледа наjвише волео када би се ту гробница негде изместила. Како код посетилаца Мемориjалног центра ваљда не би била пробуђена асоциjациjа на парадокс огромног Теслиног доприноса човечанству и огромног злочина над припадницима његовог народа – каже отац Далибор.
Познатог историчара Ђуру Затезала уопште не чуди такав однос госпићких власти и хрватске државе према жртвама усташког терора на подручjу тог дела Лике.
– Недавно jе борачка организациjа, у чиjем саставу сам и jа био, посетила град Госпић због организовања комеморациjе жртвама логора у Јадовну коjа ће се одржати 26. овог месеца. Примила нас jе заменица градоначелника Марта Гргурић коjа jе заjедно с нама обишла и подручjе Јадовна. Али кад смо дошли тамо имали смо шта видети – jош раниjе jе бетонирана jама у коjу jе бачено око 1.500 првих жртава логора, те су срушена сва обележjа коjа су подсећала на таj логор, а сада су старим рушевинама додане нове рушевине и гомиле балвана са коjима jе Госпићка шумариjа затрпала то стратиште – са огорчењем говори Затезало о нецивилизираном односу према 42.000 жртава логора Јадовно, од коjих jе српских било око 39.000.
Тесли забрањен повратак у Госпић
– Кад смо упитали Марту Гргурић, зашто jош увек нема Теслиног споменика на месту на коjем jе миниран за време последњег рата jер знамо да jе обновљен и да већ годину дана чами у jедном подруму у Загребу, одговорила нам jе:
– Више никада Тесле неће бити тамо где jе пре био. За њега на том тргу више нема места – окомила се госпођа Гргурић на нас и Николу Теслу тоном и поруком коjа сигурно не приличе цивилизованоj већ особи ошамућеноj од силне мржње – сећа се Затезало шокантног сусрета са замеником госпићког градоначелника.