Група Срба из Тексаса последњих пола године води битку како би се из Спомен-парка Башта наде у Хјустону, посвећене сећању на Холокауст, уклонили или барем изменили подаци са табле на којој се наводи да је у концентрационом логору Јасеновац страдало “између 42.000 – 50.000” Срба и да је у овом логору убијено “око 100.000 људи”.
Истребљење народа
Башта наде је део пројекта сећања на жртве холокауста из Другог светског рата, а на спомен-табли која говори о логору Јасеновац наведено је реч о комплексу концентрационог логора који је на бруталан начин и терором контролисала локална фашистичка организација Усташе.
– Близу 100.00 људи је тамо убијено. Близу 20.000 деце српске, јеврејске, ромске, муслиманске и хрватске националности тамо је изгубило животе – део је текста са табле где се наводи да је у Јасеновцу страдало између 45.000-52.000 Срба, између 12.000-20.000 Јевреја, између 15.000-20.000 Јевреја и између 5.000-12.000 муслимана и Хрвата.
– Нажалост, тај камп је био један од више од 44.000 логора и затвора које је установила нацистичка Немачка и њени савезници током Другог светског рата – наводи се на крају текста.
За Владана Ивковића, председника Удружења Срба Тексаса на овој табли је превише спорних података због чега би морала или да се уклони или да се текст прилагоди истини.
– Није спорно само то што се минимализује број убијених Срба, односно што се прихватио наратив Хрватске о броју страдалих у Јасеновцу, већ и што произилази да је то дело припадника “усташа”, а не део пројекта и званичне политике Независне Државе Хрватске о истребљењу једног народа, српског, као што је то био случај и са немачким “коначним решењем” када је реч о Јеврејима. Такође, усташе нису биле никаква “фашистичка организација” већ једна од легитимних оружаних формација те Хрватске – истиче Ивковић.
Институционална офанзива
Објашњава да је Удружење Срба Тексаса настало пре само неколико дана зато што су претходно, безуспешно, Срби из ове америчке државе самостално покушавали да исправе неправду, а онда су схватили да је то могуће само уколико крену у “институционалну борбу”.
О овом скандалу путем друштвених мрежа први су обавестили Срби који су били на отварању Спомен парка на коме је говорио и представник хрватске амбасаде у САД.
– Када су видели шаховнице и оно шта пише на табли све су сликали и почели да шаљу преко друштвених мрежа. Искрено, били смо запрепашћени, а онда смо одлучили да покушамо да исправимо ову неправду. Одмах смо се обратили госпођи Розалији Џероме, оснивачу и председници Удружења за сећање на холокауст која је и оснивач и Баште наде. У првом одговору извинила се због погрешке и обећала да ће или уклонити бројке или текст преправити тако да се не зна тачан број убијених у Јасеновцу. Међутим, пошто се месецима ништа није догађало поново смо јој писали и навели да очекујемо да ће испунити обећано до 22. марта. Али, од тада нам не одговара на мејлове – прича Ивковић.
Поручује да неће одустати све док се текст на табли не промени.
– Нећемо одустати. Схватамо да је наша снага мала, али нећемо одустати. Наши преци нам забрањују да прихватимо да нам се пред очима дешава ревизија историје и релативизација српског страдања у Јасеновцу – каже Ивковић који позива све институције и појединце да им помогну у овом напору.
Подршка Грајфа
Владан Ивковић каже да су до сада писали на више десетина адреса, укључујући свештенство СПЦ у САД и надлежног владику, епископа новограчаничко средњозападноамеричког Лонгина. Од свих адреса на које су се Срби из Тексаса до обратили и тражили подршку, прикључили су им се за сада само генерални конзул Србије Дамјан Јовић и професор Гидеон Грајф који су писали директно оснивачу Баште сећања.
Башта наде
Пројекат Спомен-парка Башта наде је, каже Владан Ивковић, планиран већ дуже време, али је реализован крајем прошле године због пандемије корона вируса.
– У почетку је пројекат предводио Алекс Полак, Јеврејин из Хјустона, чији је отац страдао у Јасеновцу, а чије намере и тумачење јасеновачких злочина, по причама локалних Срба с којим се сусретао, нису биле противне истини. Међутим, он је у међувремену умро и пројекат су преузели други – каже он.
Ђорђе Баровић – Вести