Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска

Обележавање датума херојског пробоја Фото: Срна

Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији.

Умировљени владика Константин служио је парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији.

Додик је подсетио да је тада спојен спојен источни и западни део Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у источном делу РС. Напоменуо је да је та војна акција била мотивисана, пре свега, срамном одлуком Савета безбедности УН који није дозволио да се за бебе у бањалучком породилишту достави кисеоник, те да је пробој Коридора био неопходан.

Битка за пут живота била је кључ опстанка српског народа, коридор је у тим данима 1992. године био једини спас за нас и нашу децу, а то нам је био ветар у леђа да кренемо у одлучујућу битку и у пробој коридора и успели смо. Са поносом тим речима славне и судбоносне дане из лета 1992. данас препричавају старешине и команданти у чије је биографије уписано да су били део операције изведене 24. јуна пре 26 година.

Наставак борбе из Другог светског рата

Савановић је оценио да су борбе за овај простор, које су почеле 1992. године, наставак борбе из Другог светског рата, па и раније из Великог рата, а да је намера непријатеља била да не буде Срба западно од Дрине.

– И данас светски моћници са непријатељима Срба на овом простору хоће да нам успоставе меру и простор где ћемо живети и зато су ове борбе, посебно из одбрамбено-ослободилачког рата, борбе српског народа за слободу и очување своје територије – оценио је Савановић.

Окидач за доношење одлуке о пробијању коридора била је смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника, јер је на снази била ваздушна блокада коју је увео Савет безбедности Уједињених нација.

Тадашњи командант Првог крајишког корпуса Војске РС генерал Момир Талић је тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту тактичке групе један Новици Симићу издао наређење: Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да деца умиру!

– Да којим случајем није пробијен коридор, сигуран сам да данас не би постојала РС. Из операције Коридор најбоље се види ко је био агресор, а ко је бранио своју територију и своја вековна огњишта – каже некадашњи начелник Штаба Првог крајишког корпуса Бошко Келечевић.

Пробојем коридора територија Српске постала је компактна, ослобођени су Брод, Дервента, Оџак и Модрича и 16 већих или мањих села, формиране четири општине и пет бригада.

Председник Одбора Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић каже:

– Тим подвигом је удахнут живот за 1,5 милиона људи.

У суботу увече у Скугрићу код Модриче је обележено 26 година од сусрета бораца Првог крајишког и Источно-босанског корпуса у акцији пробоја Коридора 1992, која је тиме окончана. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је пробој био херојски, да је погинуло 413 војника, а да је у борбама, које су трајале до 6. октобра 1992, када је успостављена граница реком Савом до ушћа Уне и до ушћа реке Босне, рањено 1.918 бораца.

Сусрет под борбом

Командант Првог батаљона Друге посавске бригаде Војске Републике Српске мајор Саво Босић рекао је да је место сусрета бораца два корпуса историјско место.

Он се присетио да је сусрет са крајишким јединицама био под борбом, те да су се у месту Живково Поље састали борци две извиђачке групе, што је практично представљало пробој коридора.