Вести, 28. 4. 2023, Шевића јама: Стратиште Срба – стратиште поред Теслиног села

Шевића јама Фото: Вести, приватна архива

Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. успело је да после вишегодишње потраге лоцира једно од масовних стратишта Срба из Другог светском рату – Шевића јаму на Велебиту, где је у лето 1941. године убијено и бачено најмање 1.500 Срба, Јевреја и Хрвата.
Кости невино страдалих

– О стратишу Шевића јаме постоје бројне историјске студије, спомиње се у свим радовима који се баве злочинима усташа, али нигде се не може пронаћи податак где се то место тачно налази.

Нажалост, ово је само једно од стотине стратишта које Хрватска од 1991. до данас покушава да избрише са географске карте, мада је до рата простор око јаме био уређен каменим зидом и великом каменом таблом на којој је наведено да су ту кости невино страдалих Срба. Данас не само да не постоји икакав податак о томе, већ нема чак ни пута који би указао да је ту некада постојао меморијални центар – каже за “Вести” др Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно, који је и открио тачну локацију стратишта.

Басташић каже да се Шевића јама налази код Госпића, у близини Смиљана, родног села српског научника Николе Тесле, али да је до самог стратишта успео да дође тек након вишегодишњег истраживања – упоређивања података италијанских окупационих снага, а затим и послератних научних студија које су се бавиле злочинима НДХ.

– Међутим, тек уз помоћ мештана из овог дела Велебита успео сам да ближе лоцирам Шевића јаму. Она се налази у Пазаришту код села Кланац, северозападно од Смиљана, на врху брда у Шевића шуми, засеоку Бужак.

Нажалост, на месту страдања више од 1.500 људи, махом Срба, све је зарасло у растиње. До тамо нема ни ознаке ни пута, а затекао сам неколико алпинистичких клинова што указује да су се у јаму спуштали неки спелеолози. Међутим, ни око тога не постоји никакав документ. До сада су под плаштом бриге за екологију, нека алпинистичка удружења већ “чистила” јаме са српским жртвама уредно се сликајући са откривеним смрсканим лобањама и вилицама – истиче Басташић.

У књизи Ђуре Затезала “Бездане јаме стратишта логора Јадовно – Књига Јадовно 1”, наведен је да је од маја до августа у овој јами смрт нашло око 2.000 Срба, који су допремани из казнионице Госпић, котарског затвора Перушић и неких других крајева.
Злокобна ћутања

Затезало цитира део из књиге усташе Томе Дошена који је отворено говорио о томе како су убијали српске цивиле.

“На путу према стратишту повезане људе смо тукли. Када смо дошли горе, онако измрцварене људе почели смо да убијамо. Убијали смо из пушака и клали ножевима. По извршењу чина вратили смо се до Јуре Рибе код којег смо пили ракију у знак весеља због побијених Срба. Код Јуре су неки прали крваве руке.”

– Мада Затезало пише о 2.000 убијених Срба, на спомен-плочи која је откривена 6. септембра 1959. године стоји да је убијено “1.500 Срба, Хрвата и Јевреја”. То је било послератно време “братства и јединства” па се прећуткивало да су највећим делом то били Срби. Нажалост, и даље се у Хрватској о томе ћути. Захтеваћемо да се ово место достојно обележи и да се врати спомен-плоча како ово српско стратиште не би било заборављено – истиче Душан Басташић.

Срушени споменици

Душан Басташић истиче да случај брисања Шевића јаме са мапе стратишта из Другог светског рата није јединствен у Хрватској.

– Нажалост, током последњег рата, у Хрватској је срушено око 3.500 споменика жртвама антифашистике борбе и цивилним жртвама рата. Само мали број је обновљен, а притом многа од српских стратишта су пала у потпуни заборав. У нашој мисији портаге за масовним гробницама и крашким јамама на Велебиту, Личком пољу и на Пагу до сада смо открили десетак таквих места и већину до већине од њих смо дошли уз помоћ локалних свештеника или локалног становништва – истиче председник Удружења Јадовно 1941.

Сведочење официра

Италијански официр др Викторије Финдерлеа, након обиласка Шевића јаме, 1. септембра 1941, записао и следеће:

“На подручју јаме наилазим на комаде ланаца, катанаца различитих облика и величина, ознаке жељезничких чинова, лампасе (на панталонама) за југословенске финансијске службенике, четкице за зубе, џепна огледала, чешљеве, и што је врло занимљиво, новчанике (и новчарке за метал) испражњене и подеране. На једном месту налазим делове лобања које би, према анатомским карактеристикама а по мојем мишљењу, припадале одраслим људима, доби између 30-50 година а убијеним од прилике пре два месеца.”

Ђорђе Баровић – Вести