Вести, 3. 2. 2014, Мистерија гробнице у јужном делу Косовске Митровице: Дајте нам кости предака

Коста Војиновић Косовац , вођа Топличког устанка Фото: Вести

Копајући темеље за једну стамбену зграду, у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир прошле недеље пронађена је гробница са 16 скелета за које се у први мах мислило да су посмртни остаци Албанаца страдалих 1999. године.

Међутим, чим су стигли стручњаци брзо је закључено да су кости старе око стотину година и да највероватније припадају Србима са Копаоника и из долине Ибра који су, предвођени Костом Војиновићем-Косовцем, након што су 1916. године на овим просторима подигли и проширили Топлички устанак, осуђени на смрт и обешени почетком 1917. године.

Тадашње аустроугарске власти крваво су угушиле побуну, а 16 најближих сарадника Косте Војиновића Косовца осуђено је на смрт и јавно обешено у Косовској Митровици. Како су својим потомцима испричали старији житељи Лепосавића и Косовске Митровице, обешени су данима висили на вешалима и нико није смео да им приђе, нити да их сахрани, непријатељи су хтели да утерају страх у кости српском народу и одврате га од сваког покушаја подизања устанка и борбе за слободу.

Арифова банда

 
Коста Војиновић и његова десна рука Урош Костић Рудинац избегли су хапшење и стрељање, али, нажалост, нису до краја заједно ратовали. Искусни комитски вођа Урош Рудинац својом четом крстарио је Рогозном, желео је да ослободи своје заточене другове, али је мучки убијен 28. јануара 1917. Убио га је са својом бандом тадашњи криминалац и робијаш Ариф Лисица.

 

Никада није саопштено где су закопани, па се верује да се у откривеној гробници налазе управо остаци храбрих устаника из долине Ибра.

За гробницу су се одмах заинтересовали у општини Лепосавић, одакле је највише стрељаних. Председник општине Драган Јаблановић ишао је у јужну Косовску Митровицу и званично ће затражити да се испита чији остаци су пронађени у насељу Баир и да ли се заиста ради о обешеним српским родољубима из јануара 1917. године. И потомци топличких устаника желе да се тачно утврди, да ли се ради о костима њихових предака.

Ако ДНК анализе све ово потврде остаци ће бити пребачени у родна села и сахрањени.

Спомен-соба

– Мој прадеда био је један од стрељаних, побунио се против окупатора Шваба и Бугара и завршио је на вешалима, никада нисмо сазнали где почива, ако се утврди да су му кости у гробници пронађеној у Баиру, сахранићемо га како доликује – истиче Мирко Јовановић из Сочанице код Лепосавића. Гојко Миливојевић, доскорашњи директор Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу, највише је уложио труда да се сазна истина.

– Пре неколико година достојно смо обележили 90-годишњицу Топличког устанка који је, што се мало зна, почео у Лепосавићу где је Коста Војиновић Косовац окупио један број угледних људи и са њима договорио подизање устанка. Наша општина достојно је обележила овај историјски догађај.

– У Сочаници смо уредили и опремили Спомен-собу Косте Војиновића и његових сабораца, било је и низ других активности – каже Миливојевић који је решен да се храбрим устаницима ода почаст какву заслужују.

У првој половини августа 1916. године Коста је у Лепосавићу окупио угледне сељаке и рударе: Уроша Костића-Рудинца, Александра Пипера, Влајка Владисављевића, Проку Планића и Радомира Гашића. Њих петорица основали су Ибарско-копаонички комитски одред, имали су штамбиљ и заставу на којој је писало „Слобода или смрт“.

Први светски рат: Бугарске егзекуције, илустрација Фото: KoSSev

Преки суд

– Пре одласка у Топлицу Коста Војиновић је у договору са Урошем Костићем организовао састанак у кући проте Вићентија Симића из Сочанице. Окупили су се најхрабрији и договорили да се на дати знак удари на Косовску Митровицу, на полицијску станицу и општину у Ибарској Слатини. Акција је, међутим, откривена, а аустроугарске власти су преко ноћи блокирале цео крај и похапсиле све мушкарце који могу да носе пушку – каже Будимир Будо Костић, професор из Сочанице.

Аустроугарски преки суд био је немилосрдан, на смрт вешањем осуђени су: свештеник Вићентије Симић, Милорад Костић, Ђорђе Јаблановић, Димитрије Благојевић и Никола Јовановић из Сочанице, Исаило Настић из Ибарске Слатине, Новица Ђурђевић, Ананије Михајловић и Крста Радосављевић из села Мошнице, Никодин Ђуковић из Добраве, Јеврем Милутиновић из Вуче, Радојко Нешовић из Кајкова, Рако Орловић из Стрмца, Иван и Аврам Миљковић из Локве на Рогозни и Аврам Радовановић из Липовице.

Смртна казна извршена је 30. јануара 1917. године у центру Косовске Митровице. Свештеник Вићентије Симић успео је да својим друговима последњи пут каже: „Наш живот ће сада бити прекраћен, али за истину и слободу није тешко умрети, браћо моја“. На 20 година тешке робије осуђено је 26 људи, десеторица су добила по 15 година, а на десетогодишњу робију упућено је и 12 малолетника. Многи су умрли у Липотару и другим казаматима у Мађарској, а само мали број се вратио у родну Сочаницу – наглашава професор Костић.

Малолетни на робију

Малолетници Радослав Милосављевић из Родиља, Милија Проловић и Радован Јовановић из Каменице, Милосав Анђелковић, Јеврем Спасојевић, Анђелко Богићевић, Младен и Милан Миљојковић из Сочанице, Димитрије Виторовић из Ибарске Слатине, Љубо Јовановић из Дрена и Добрија Ђурђевић и Михајло Раловић из Мошнице преживели су десетогодишњу тортуру у аустроугарским затворима, када су се вратили, многи су били неспособни за било какав рад. Ипак, неки од њих су се у Другом светском рату борили против окупатора и показали завидну храброст.

Апел потомака

У Лепосавићу страхују да ли ће Албанци дозволити српским стручњацима да дођу у јужни део Косовске Митровице и на основу ДНК узетог од потомака идентификују остатке пронађене у насељу Баир. У Лепосавићу и Косовској Митровици апелују на Београд да им помогне да, како кажу, сахране своје јунаке како доликује.

Н. Петровић – Вести