Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу

Веселин Мисита, спомен биста у Лозници Фото: Курир

Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.

Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за културу “Вук Караџић”, Српске радикалне странке као и Равногорског четничког покрета из Београда, Ваљева и Сремске Митровице. После тога је у Галерији “Мина Караџић” отворена документарна изложба “Од слободе до стратишта” чији аутори су историчари Горан Вилић и Зоран Тошић, из Музеја Јадра. Изложба је посвећена догађајима који су претходили ослобођењу Лознице, али и злочинима које је окупатор починио у Драгинцу и околним селима октобра 1941. године. Како је казао Тошић на отварању изложбе – “Јадар је одувек љубио слободу”, а то потврђује и лознички шанац где је 1810. Анте Богићевић Лозницу бранио од Турака, као и тридесетак километара удаљено славно село Текериш где је под командом Степе Степановића остварена прва победа у Великом рату над Аустроугарском.

– Ослобођење Лознице 31. августа 1941. под командом Веселина Мисите само је један у низу догађаја који потврђују да је Јадар слободу увек волео. Мисита је био елитни официр и није случајно дошао у Јадар половином јула 1941. Он, као и многи официри српске националности, није желео да положи оружје и прихвати капитулацију. Најпре је шпијунирао Немце у граду почетком августа, да би у недељу, 31. августа са устаницима кренуо да заузме Лозницу. У борби је погинуо, али је његово дело остало да се памти – казао је Тошић.

Иначе, поводом обележавања значајног датума не само у историји Лознице, већ и наше земље, у Библиотеци Вуковог завичаја одржано и предавање “Потпуковник Веселин Мисита и устанак у Јадру”. Годишњицу ослобођења обележио је и Градски одбор СРС полагањем венаца на бисту Веселину Мисити која се налази испред њихових страначких просторија, а било је и других поштовалаца његовог дела.

Ултиматум на немачком

Веселин Мисита је у 32. години постао најмлађи мајор Војске Краљевине Југославије, а у 37. потпуковник. Њега је почетак Другог светског рата затекао у Бањалуци, а он није признао капитулацију. Дошао је у Подриње и у Манастиру Троноша са игуманом Георгијем Бојићем и сарадницима почео припреме за борбу против Немаца. Мисита је, каже историчар Тошић, први који је Немцима у Другом светском рату поставио ултиматум и то на немачком језику. У њему је, према сведочењима учесника напада, писало: “Активни и резервни официри, подофицири и редови, са својим учитељима и свештеницима и целим околним грађанством траже предају града, при чему вам се јемчи свака војничка част. Уколико не извршите предају Лознице ми ћемо вас напасти и град отети. У том случају немате шта да тражите од нас, а рок за испуњење овог захтева је 30 минута.”

У борби за ослобођење Лознице Мисита је погинуо, а посмртно је одликован је орденом Карађорђеве звезде првог степена са мачевима Првог степена и унапређен у пуковника.

Заробљеници и одмазда

На немачке војнике напад су под Миситиним вођством извели устаници међу којима су били војни обвезници и цивили. Устаници су имали осам погинулих и четири рањена, а заробљена је група од 93 немачка војника према којима се поступало у складу са међународним ратним правом и заплењена је значајна количина оружја. Заробљеници су спроведени у суседну Зајачу, а онда у манастир Чокешина који су, због ту смештене партизанске болнице, Немци бомбардовали и тада је погинуло доста тих војника.

Немци су по повратку у град због доброг опхођења према њиховим заробљеним војницима поштедели Лозницу одмазде, али су зато по селима горњег Јадра извршили бројне злочине над цивилним становништвом.

Ђ. Јанковић – Вести