Вести, 6. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (2): Бесмртни хероји

Пред Колубарску битку Фото: Оставштина Ристе Марјановића, Вести

У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин, кад је сложан, може да победи и много већег противника. Посведочимо још једанпут да се Србин уме жртвовати за своју отаџбину и обилићким пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе.

Овим речима завршава се ратни проглас који је 29. јула 1914. године објавио тадашњи регент, краљевић Александар Карађорђевић, дан после Аустроугарске објаве рата.

Жилав народ

Историчар Предраг Ј. Марковић каже да су Срби “по много чему постали први” у Великом рату.

– Прва европска престоница која је бомбардована био је Београд. Први логори за цивиле у Европи били су за Србе, прво босанске, а онда и оне из Србије. Прва победа савезника била је српска Церска битка. Први фронт Централних сила који се сломио био је Солунски. Нажалост, први по броју војних и цивилних жртава били су Срби – истиче др Марковић.

Иван Стратимировић, председник Градског одбора Београда Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, наглашава да су Срби у овом рату “уписани у историју”.

– Срби су уписани у историју света као несаломив, жилав народ који туђе неће, а своје не да, брани и ослобађа. Срби сељаци, издржљиви и упорни, бранили су и ослободили своју отаџбину, али и тешко пострадали – поручује Стратимировић.

Пуковник проф. др Милоје Пршић истиче да су Срби један од ретких народа у свету који су својом крвљу потписали “тапију на своју земљу”.

– Ту тапију српском народу нико не може да избрише, отме или промени. Церска и Колубарска битка су епски догађаји из српске историје који се данас изучавају на најпрестижнијим војним школама у целом свету – каже др Пршић и истиче да је Србија у Великом рату показала како и једна мала земља може да остане поносна и да победи и поред тога што је војно слабија и против себе има вишеструко јачег непријатеља.

 
Колубарска битка

Ретки су примери у историји ратовања када је једна војска која је била пред поразом, маестралном контраофанзивом извела бриљантну победу. Професор Пршић управо на овај начин апострофира Колубарску битку која је трајала од 16. новембра до 15. децембра, а водила се на фронту дугом 200 километара. У овој епопеји Србија је изгубила 22.000 војника, 91.000 је рањено, а 19.000 заробљено.

– Србија, која је тада бројала око четири милиона душа, супротставила се непријатељу који је имао око 55 милиона становника. Али, Србија није поклекла мада те 1914. не само што је била исцрпљена из претходна два Балканска рата, већ и што је остала без наоружања и војне опреме. Ситуација је била толико драматична да није било довољно униформи ни за први позив, а камоли за “друго и треће позивце”. И поред свих тих изазова није пристала на уцене – каже др Пршић.

 
Београдски Термопили

Иван Стратимировић истиче да је битка за одбрану Београда 1915. године представљала херојски чин који се може поредити са битком код Термопила у старој Хелади, а мајор Драгутин Гавриловић са краљем Леонидом.

– Срби су пред надмоћним напријатељем Аустроугарима и Немцима били поражени, али задатак је извршен. Српска влада, војска и народ су могли да се повлаче према југу и коначно преко Албаније до Крфа и свог васкрса. Оно шта је за историју велико, то је жртва за спас народа и чувени говор мајора Драгутина Гавриловића: “Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!” Ниједна врховна команда никада није своју војску избрисала из бројног стања пре битке, па ни Српска војна команда, али овај говор Драгутина Гавриловића, тада мајора, помиње се као величанствен у надахнућу војсци која је бранила обалу Дунава и Београд. Изучава се на многим светским војним академијама, а јуначка одбрана Београда 7. октобра 1915. године је пример свесне жртве за виши циљ.

 
Јуриш у отаџбину

Пробој Солунског фронта почео је 14. септембра код Доброг Поља заглушујућом артиљеријском канонадом савезника на бугарске и немачке положаје. Шифра за почетак офанзиве била је: “Шаљите једног официра и осам војника.”

– Када су топови умукли, дата је команда за јуриш којом је започет један од најславнијих епова српске војске. Већ у првом дану, десет километара фронта је по дубини пробијено око четири километра. Бугари нису могли да верују шта се догађа јер су били уверени да због конфигурације терена нико неће да се осмели да крене тим правцем. Српска војска је тако брзо напредовала да је избила код Скопља. Командант источног фронта, француски генерал Франше Депере издаје наређење генералу Шарлу Транијеу, команданту коњичке дивизије, да сустигне српску армију и подржи их. Овај га је упитао: “Господине маршале, а где су Срби?” Депере му је рекао: “Код Скопља”, и показао на карти где је то тачно. Овај је био потпуно збуњен: “Па то је далеко!” Док је француска коњица стигла до Скопља, српска војска је већ ослободила Врање, ушла у Лесковац и кренула ка Нишу. И заиста није измишљотина да умало нису на коњима успели да сустигну српског сељака – с поносом истиче пуковник Милоје Пршић.

Велика жртва мале земље

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, у Првом светском рату изгубила највише становника, чак 1.247.435. Страдала је готово трећина целокупног становништва, а више од половине, 53 одсто, било је радно способно, мушко становништва од 18 до 55 година, док је девет посто преживело рат, али као трајни инвалиди.

Од последица рањавања или епидемије умрло је 402.435 српских војника. Прелазећи Албанију страдало је 77.455, у борбама на Солунском фронту 36.477, а у заробљеништву 81.214 војника. Цивилни губици Србије били су још већи, јер их је убијено или страдало 845.000. Од 200.000 цивила који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло више од 140.000.

Најугледнији српски војни архивиста, пуковник, проф. др Милоје Пршић каже да је за Србе најпогубнија била 1915. година када је велики број војника, али и цивила оболео или умро од последица дизентерије или пегавог тифуса.

– Током повлачења, Аустроугари су за собом оставили не само своје рањене, већ и оболеле од дизентерије. Племенита српска душа је збринула и те војнике. Пребачени су у војне болнице у Ваљеву и Крагујевцу, али се епидемија проширила по целој Србији па је страдала и половина медицинског особља. У том тренутку, у помоћ прискачу земље које су биле неутралне: Шкотска, Швајцарска, Холандија и САД шаљу контингенте својих медицинских тимова, али и целе покретне војне болнице. Србија је у тим данима била пред нестајањем јер је дневно, само од епидемије умирало од 1.000 до 2.500 оболелих. Тада је члан енглеског тима лекара, санитетски мајор Елиот Френк Страмерс, осмислио “српско буре”, импровизовану направу за стерилизацију, дезинфекцију и дезинсекцију одеће која ради на принципу Коховог лонца.

Али, Срби су током Првог светског рата страдали и у масовним злочинима, као и концентрационим логорима. У злочинима је предњачила бугарска војска на истоку Србије, док су аустроугарски војници чинили зулум не само у Србији, већ и у Босни. Такође, бугарска и аустроугарска војска масовно је депортовала цивиле у логоре.

Бугари су, према доступним подацима, имали чак 22 логора, од којих су највећи били у Пловдиву и Софији.

У научном раду “Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914-1918”, аутора Мирчете Вемића, наведено је да су масовни аустроугарски логори постојали у Добоју, Марибору, Араду, Ашаху, Комарну, Дахауу, Нежидеру, Болдогасоњу, Грацу… Најсвирепији је био логор у Добоју основан 27. децембра 1915. у којем је био затворен 45.791 Србин, од чега 16.996 жена. Логор у коме је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. умрло 643 деце, затворен је 5. јула 1917. године.

Ђорђе Баровић – Вести