Вести онлајн, 20. 1. 2024, Валаванидис: Депеша број 0971 – Света столица ‘de facto’ признала независност Косова…

Погром на Косову и Метохији 17. 3. 2024. године Фото: РТ.рс

Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, оцењује у интервјуу за “Вести” да су у нападе на православне цркве широм света укључене и најмоћније обавештајне службе, а да је основни циљ слабљење јединства православља зато што је оно последња брана у очувању традиционалних вредности: вере, породице, отаџбине и традиције.

Валаванидис такође упозорава на двоструку игру Ватикана јер званично не признаје тзв. Косово, а на основу Викиликс депеша извлачи се закључак да су прихватили „de facto“ његово постојање.

Недавно сте објавили књигу “Одбрана јединства Православне цркве” у којој предочавате доказе о умешаности тајних обавештајних служби у разбијање јединственог духовног корпуса?

– Када је реч о утицају ЦИА на Васељенску патријаршију, београдска Политика је 20. фебруара 2020. године објавила чланак под насловом “ЦИА открила документе о сарадњи са Васељенском патријаршијом”. Тиме је само потврђено да је америчка обавештајна агенција изабрала древну Васељенску патријаршију и њеног поглавара, оценивши да на тај начин може лако да реализује све планове у корист светских глобалистичких сила. Морамо признати да су правилно проценили, јер је једино Православна црква остала последња брана традиционалних вредности, а то су вера, породица, отаџбина и традиција. Али, и хришћанских догми светих апостола, светих отаца и Васељенских сабора.

ЦИА бирала патријархе

Да ли је било још таквих примера?

– Када је у питању америчка обавештајна агенција, прислушкивање, подмићивање и уцене – нарочито у периоду Хладног рата, али и други видови тајних борби су се одвијали и на црквеном плану, из разлога што су се суперсиле бориле за вернике. Још пре много година, документи из архива ЦИА показују да су САД биле уплетене у избор цариградског патријарха, што је довело до раскола у православном свету и религиозно-политичких афера. Васељенски патријарх Атинагора је био врховни поглавар Васељенске патријаршије од 1948. до 1972. године. Атинагора је проценом ЦИА тада био најпогоднија личност за цариградског патријарха. Са Анкаром су договорени сви детаљи у вези његовог доласка. Главни проблем је био тај што је нови патријарх могао да постане само грађанин Турске, услов који Атинагора није задовољавао, тако да је 26. јануара 1949. године приликом слетања на истанбулски аеродром Атинагори, уз асистенцију ЦИА, уручен нови турски пасош. То само показује дубину којом је ЦИА била инволвирана у избор цариградског поглавара.

Њега је наследио Вартоломеј који се отворено сукобио са Руском православном црквом признајући 2018. такозвану Украјинску цркву?

– Тако је. После смрти патријарха Димитрија његово место је заузео митрополит Вартоломеј (Аргондонис), иначе пензионисани официр турске војске. Наводно је био погодна фигура и за Анкару. Вартоломеј је још 1990. године почео да се сукобљава са Руском православном црквом. Прво у Естонији, за коју је рекао да је његова територија, а затим 2018. године у Украјини, где је без обзира на каноне легализовао локалне расколнике из тзв. цркве Украјине. У сваком случају то је била личност која је одговарала ЦИА и Стејт департменту. Тако је на трон Васељенске патријаршије дошао патријарх Вартоломеј, који ће се касније показати као одани послушник оних који су га довели на ово место. Потоњи догађаји ће показати да ће то допринети највећој фрагментацији Православне цркве у њеној историји.

Викиликс депеше

Званичници тзв. Косова тврде да су отворили Специјалну мисију при Светој столици. Да ли је то тачно?

– Тачно је да је председница тзв. Косова Вјоса Османи објавила на свом Фејсбуку да је декретом отворила Специјалну мисију Косова у Ватикану, и том приликом додала да “ово представља важан корак за Косово и његове односе са Светом столицом које ћемо наставити да продубљујемо”. Такође, током претходних посета Ватикану косовски званичници су истицали да им је примарни циљ признање њихове земље од стране Ватикана, док је Вјоса Османи задњи пут примљена у приватну аудијенцију код папе Франциска 23. јануара 2023. године. Али, истине ради, треба нагласити да није реч о Специјалној мисији Косова у Ватикану, већ о Канцеларији за везу тзв. Косова која ће бити отворена при Светој столици, док особа која буде водила ту канцеларију, тј. “официр за везу” не би имао дипломатски статус при Светој столици.

Има ли Србија разлога за забринутост?

– Оно што ствара приличну дозу нелагоде и зебње у односима са Ватиканом јесте чињеница да Ватикан званично није признао тзв. независност јужне српске покрајине, док у исто време, захваљујући Викиликсу сазнајемо да је 30. априла 2008. године, недуго пошто је “Скупштина Косова” 17. фебруара 2008. године усвојила акламацијом Декларацију о “независности Косова”, из Америчке амбасаде из Рима је послата поверљива депеша број 0971 у којој пише да је Монсињор Мигел Маури рекао америчким званичницима да је “Света столица ‘de facto’ признала независност Косова, али да то није званично објављено, искључиво ради остављања отворених врата за вођење екуменског дијалога са СПЦ”. Пошто је питање врло значајно и захтева деликатан приступ, охрабрујућа чињеница је да наша дипломатска мисија при Светој столици одржава тесне и честе контакте са њиховим званичницима, што је у недавној изјави за Танјуг рекао наш амбасадор Сима Аврамовић.

Најтеже српској цркви на КиМ

Како можете описати положај српске цркве у региону и где је најтеже?

– У измењеним социјалним и политичким околностима на геополитичком, али и регионалном плану, положај СПЦ је веома деликатан и захтева висок степен опрезности. Без икакве сумње је положај епископа, свештенства и верујућег народа у Рашко-призренској епархији најтежи.

У најсвежијем сећању нам је остао догађај када је 28. новембра 2023. године у српску Цркву Светог архангела Михаила у селу Ракитница, општина Подујево, провалила група лица заједно са самозваним и лажним свештеником Николом Џуфком, иначе грађанином Републике Албаније, да би наводно обавили црквени обред. Ово кривично дело је још једно у низу које има за циљ отимање духовне и културне баштине Српске православне цркве, односно “албанизацију” или косоваризацију српске културне и духовне баштине. Циљ ове групе је био да српску цркву прогласе за “цркву Фана Нолија” који припада самозваној и самопроглашеној Албанској националној православној цркви из Елбасана. Такође нам је позната и аспирација Албанске православне цркве да прошири поље своје јурисдикције и на простор КиМ, чиме би српски народ остао без свог културног и духовног наслеђа.

Последњих месеци привремене власти у Приштини без знања СПЦ реновирају поједине цркве и означавају их католичким?

– Један од најеклатантнијих примера у низу варварског отимања српског духовног наслеђа на КиМ представља бесомучна кампања Министарства културе привремених приштинских институција, која је објављена на Фејсбук страници Града Митровице, а у циљу присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ која је започела наводну “обнову” православне цркве у селу Горње Винарце, удаљеном седам километара од Митровице. Епархија рашко-призренска је саопштила да осим чињенице што нико није контактирао СПЦ у вези обнове тог објекта, министарство у Приштини је отишло корак даље и прогласило српску православну цркву у селу Горње Винарце “католичком”, у очигледној намери да се присвоји духовна баштина Српске православне цркве. Епархија рашко-призренска је поводом најновијег инцидента обавестила међународне представнике, организације које се баве верским правима и заштитом културне баштине, јер косовске институције не реагују на тужбе СПЦ и не извршавају своје правне обавезе према нашој Цркви, чак ни у случају пресуда највиших судова.

Затирање историје Срба

Шта је прави циљ ових акција?

– Ако је први део стратегије албанизације овог простора био протеривање српског становништва након рата 1999, када је око 200.000 Срба и неалбанаца било принуђено да напусти ове крајеве, а потом и систематски униште српске православне цркве и гробља у циљу затирања трагова нашег историјског постојања, сада је противно свим нормама, али и косовским законима циљ албанских институција на КиМ да се цркве које су урушене или тешко оштећене, самостално и без одобрења СПЦ обнове у циљу промене њиховог идентитета.

Значајно је напоменути да се у селу Горње Винарце не помиње било какво присуство римокатоличке заједнице, а колико је познато Епархији рашко-призренској, римокатоличка бискупија никада није користила ову цркву, нити о њој има икаквих писаних података и материјалних доказа. Нажалост, то је стање многих наших цркава које су у току рата 1998-1999. године оштетили или уништили албански екстремисти. Ово је још једно сведочанство о цркви коју је локално албанско становништво сматрало српском, јер у противном не би била скрнављена и паљена, што је случај и са многим другим црквама и манастирима који су нападани, а сада се у медијима или преко тзв. Министарства у Приштини проглашавају за “албанске” или “католичке цркве”.

Орден СПЦ

 

Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, на предлог патријарха Иринеја одликован је орденом Светог цара Константина.

 

У грамати која је приложена уз ово високо признање СПЦ наведено је да је Валавинидис орден добио за вишедеценијски рад и залагање на заштити српске духовне и културне баштине на КиМ.

 

Фалсификовање историје

Све је више албанских историчара који тврде да су цркве и манастири СПЦ подигнути на темељима пагански дарданских светилишта? Шта је прави циљ ових натписа?

– Нажалост, у праву сте. Могу да наведем покушај класичног фалсификата, тј. да се Црква Свете Богородице Љевишке представи као храм који је подигнут у част “богиње Премте”, што представља тренд покушаја отимања српског културног и духовног наслеђа.

Веровали или не, то је представио извесни докторанд на Универзитету у Загребу Агон Реја, који је “Србе представио као окупаторе који су дошли у Призрен са освајачима Немањићима”. Не зна се да ли је смешније или трагичније, поготово ако знамо да Дарданске етничке цркве нису никада забележене у историји.

Без обзира на очигледност таквих измишљотина и лажи, ја сам присталица идеје да треба деловати проактивно, што значи да се релевантне публикације са српским историјским чињеницама публикују на свим светским језицима, и на тај начин врши промоција у дипломатским центрима и важним светским културним и политичким институцијама, попут Унеска, УН итд.

НАПАДИ НА УКРАЈИНСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ

Рат против вере!

Диогенис Д. Валаванидис указује да тренутно у свету није на удару само Српска православна црква, већ да озбиљне ударе трпи Украјинска православна црква коју су власти Украјине ставиле “ван закона”.

– Као резултат неканонског деловања цариградског патријарха Вартоломеја, данас у Украјини имамо отворени терор који се спроводи над верницима и свештенослужитељима канонске Украјинске православне цркве.

У том контексту, Ортходокс Кристијанитије 14. августа 2023. пренео је да је прогоњени игуман Успенске Кијевопечерске лавре “хоспитализован и хитно оперисан на кардиолошком одељењу болнице у Кијеву”. Као игуман чувене Кијевопечерске лавре, митрополит Павле је постао главна мета украјинских власти које су га оптужиле “за подстицање верског непријатељства и оправдавање руске агресије”. Од тада се митрополит налази у кућном притвору или истражном затвору. Без обзира на чињеницу што је недавно пуштен из притвора уз огромну кауцију од 900.000 долара, он је и даље приморан да поштује меру кућног притвора. На сајту Ортодокс Кристијанити се наводи да је потом мера кућног притвора продужена за још два месеца. Упркос молбама људи из најближег окружења митрополита који су позивали на помиловање указујући на његово лоше здравствено стање, украјински званичници су те молбе игнорисали.

 
То није и једини пример, зар не?

– Још један јерарх канонске УПЦ, митрополит тулчински Јонатан је такође морао на операцију срца новембра прошле године, и то усред државног прогона који се над њим спроводио. Градски суд у Виници је донео пресуду епархијском архијереју, митрополиту Јонатану којом га осуђује на пет година затвора, уз конфискацију имовине. У том контексту је прес служба патријарха московског и све Русије издала саопштење у коме се каже да су овој незаконитој одлуци претходили многи покушаји притиска на владику Јонатана, који је упркос свему остао веран својој цркви и сабраћи у вери Христовој.

Патријарх Кирил се тада огласио и стао уз митрополита.

– Патријарх Кирил је рекао: “Лично познајем митрополита Јонатана са студија и рада на Лењинградској духовној академији. Још крајем осамдесетих година прошлог века, када су га безуспешно покушавали да застраше органи државне безбедности тадашње атеистичке државе”. Данас су њихови следбеници, ‘савремени борци против Цркве Христове’, наставили ово срамно дело, доневши неправедну пресуду. Остарели и тешко болесни епископ, иначе познати црквени композитор у православном свету, осуђен је на пет година затвора уз одузимање имовине, и то под апсурдним оптужбама као што је предузимање радњи у циљу насилне промене и рушења уставног поретка ради преузимања државне власти, што директно задире у нарушавање територијалног интегритета Украјине.

С тим у вези патријарх Кирил констатује да су оптужбе апсолутно ништавне јер су сви изведени докази били фалсификовани. Ова судска пресуда која је вођена патолошком мржњом према Украјинској православној цркви представља еклатантан пример кршења верских слобода и прогона вере.

Недавно је издата потерница против патријарха Кирила? Да ли је то забележено у историји?

– То је такав нонсенс да на њега не бих ни одговарао. Мислим да се у томе најбоље види потпуна немоћ друге стране и губитнички ход светског хегемона. То се у дугој историји Православне цркве није никада догодило.

СВЕ ВИШЕ САТАНИСТИЧКИХ СЕКТИ У СРБИЈИ

Отимање душа

Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, упозорава да је у Србији у порасту број сатанистичких секти.

Шта је по вама главни узрок?

– Сатанизам не може лако да се дефинише. Постоји неколико “подела” у сатанизму. За разлику од хришћана, сатанисти се међусобно размимоилазе у мишљењу, у вези постојања основних принципа. Док међу хришћанима могу да постоје разлике у мишљењу или убеђењима у вези са тумачењем неких делова Библије, они дубоко верују у исти основни принцип, а то је да је Исус Христос, Син Божји, својом смрћу на крсту и каснијим васкрсењем искупио наше грехе. За разлику од тога, сатанисти се међусобно расправљају да ли сатана уопште постоји, и да ли они славе њега или себе. У суштини, они су једна збуњена група људи заробљена у лажи. Основна заједничка црта свих грана сатанизма је у промоцији себе. Сви облици сатанизма тврде да живот постоји једино да би се конзумирао и да је себичност врлина. Суштина обожавања ђавола представља веровање у прождрљивост и разврат.

На који начин оне делују у Србији и региону? Можете ли дати неке конкретне примере?

– Они користе разне начине како би се инкорпорирали у друштвени живот. Када је у питању наша земља деловали су веома агресивно и то користећи се, веровали или не, телевизијским програмом државне телевизије. Мислим да су се на тако груб начин одлучили како би “опипали пулс” средине у којој желе да прошире свој утицај. У том контексту, 18. фебруара 2022. године у 19 часова и 51 минут, дакле у ударном термину програма јавног сервисе РТС-а, емитован је документарни филм који у афирмативном тону приказује појаву сатанизма, тј. филм који се зове “Слава сатани”, и који прати успон сатанистичког храма?

Другим речима, ради се о покрету који постоји само седам година, а већ је постао један од најконтроверзнијих верских покрета у америчкој историји. У филму се сатанистички храм и његов вођа Лукијен Грејвес позивају на сатанску револуцију да би, наводно, спасили душу нације. Поред тога, у филму се у позитивном тону представља сатанистички култ који се труди да у рату победи хришћане. Овим поводом је Центар за заштиту хришћанског идентитета, на чијем се челу налазим, писменим путем упознао српског патријарха и све архијереје СПЦ у земљи и иностранству на опасан тренутак у коме се покушава контаминирати духовни амбијент Српске православне цркве, поготово у тренутку када се на глобалном нивоу одиграва одлучујућа битка између хришћанства и антихришћанства. Такође смо упозорили да ове опасне тенденције могу имати катастрофалне последице, посебно на будуће нараштаје младих који треба да буду носиоци духовности српског народа.

Ђорђе Баровић – Вести