Манастирско братсво Високих Дечана, крај 19. века Фото: Вечерње новости
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је данас да ове године буквално није прошао ни један месец да није било некаквог противправног упада у баштину Српске православне цркве или баштине која је документационо под Републичким заводом за заштиту споменика културе Србије.
Ћирић је за Танјуг нагласила да се све то може подвести под еткету идентитетске промене културног наслеђа, које је регистровано као културно наслеђе 14. века.
“Игуман дечански је поделио на мрежама да је немачки амбасадор посетио манастир у Дечанима и да му је предочена историја тог споменика, али на Тивтер налогу немачког амбасадора наведено да је посетио косовску културну баштину”, навела је Ћирић .
Додала је да се немачки амбасадор на неки начин позива на то како су Унеску српске знаменитости регистроване као средњевековно наслеђе Косова.
“Међутим, с друге стране, реч је о озбиљно промишљеној пропаганди, то јест о томе да неко креира нов културни идентитет и позајмљује од других елементе, иако то не почива на реалној историографској и историјској аргументацији”, рекла она.
Напоменула је да је озбиљан проблем “недовољно вођење културне политике на друштвеним медијима с наше стране”.
“За разлику од косовске стране која објављује на страници Експлор Косова, као и на Фејсбуку, Инстаграму и Твитеру, на свакодневном нивоу, фотографије које промовишу наводно културно наслеђе Косова. И ево пре два дана на енглеском језику објављено је Грачаница репрезентно здање из 14. века и да је реч о отетој задужбији, као и да је изграђена на раноалбанској католичкој задужбини”, напоменула је Ћирић.
Додала је да је то нешто што је главна страница за пропагирање туристичке понуде Косова.
“Тамо се наводи да је веома близу дан, парафразирам, када ће свако моћи да обиђе сваки ћошак Косова, наравно не помиње се Метохија, без страха од злих Срба”, казала је Ћирић.
Сматра да српска страна на тако нешто није реаговала у адекватној мери.
“Изолована реакција појединих стручњака није довољна, јер то је српско, па и светско културно наслеђе, и јединствен конгломерат различитих архитектонских и генерално уметничких утицаја, који заиста показују где је Србија била у 14. веку”, истиче историчарка.
Она запажа да до сада није било оваквих удара на српску култрурну баштину, јер су, њен утисак је, протеклих деценија Албанци више играли на карту исламског и отоманског наслеђа, које је старо свега око 100 до 150 година.
“Међутим, изградњом катедрале посвећене Мајци Терези чини се да су они добили ветар у леђа, чему у прилог говори и чињеница да је Конференција бискупа одржана управо у тој катедрали”, навела је она.
Према њеним речима, ту се поставље питање одакле повезивање са Ватиканом.
“Рецимо, туристички водич који је везан за наслеђе Косова, показује га као илирско и рано албанско наслеђе, без помињања византијског, а камоли српског утицаја. И због свега тога морамо на нивоу државног апарата много озбиљније да реагујемо”, поручила Јасмина Ћирић.
