Политика, 18.2.2015, Затворен досије „Валдхајм”

Курт Валдхајм, СС групен фирер Артур Флепс (командант 7. СС дивизије Принц Еуген), генерал Ерколе Ронкаља и пуковник Јоаким Махолц, 22. мај 1943, аеродром Подгорица Фото: Википедија

Историчар Роберт Херцштајн чије је истраживање архива у Вашингтону, Београду и Бечу помогло откривању веза Курта Валдхајма са нацистичким ратним злочинима, преминуо је крајем јануара, у 75. години у Јужној Каролини. Приликом истраживања тајних списа професор Херцштајн је нашао много писаних трагова који доказују да је Валдхајм био саучесник у делима депортације и другим злочинима рата. Његовом смрћу ставља се тачка на случај „Валдхајм”, можда, највећу политичку енигму 20. века.

Рођен у јеврејској породици на почетку Другог светског рата (1940. године), Роберт Херцштајн је похађао школу „Мек Берни”, а докторску титулу је стекао на Универзитету у Њујорку. Предавао је на катедрама у Масачусетсу и Карнеџи, пре него што је 1972. дошао на Универзитет у Јужној Каролини на коме је 1979. Курт Валдхајм, тада генерални секретар УН-а, постао почасни доктор.

У групи научника која га је с уважавањем дочекала био је и професор Херцштајн који је седам година касније био најзаслужнији што је откривена тајна да је Валдхајм на листи осумњичених, тражених од стране комисије УН за ратне злочине. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН, и без обзира што су за његову ратну прошлост знали САД, Совјетски Савез, Велика Британија и СФР Југославија, оснивачи УН, Валдхајм је ипак у два мандата био генерални секретар светске организације.

У борби за ову престижну и важну функцију, Валдхајм је вешто искористио тадашњу блоковску подељеност и победио озбиљне противкандидате Макса Јакобсона из Финске и Херереа из Чилеа. Велика Британија и Кина, две од пет великих сила с правом вета, у првом кругу успротивиле су се кандидатури Валдхајма, Совјетском Савезу није био по вољи Финац Јакобсон, а Американцима Чилеанац Херере. Кад су се Велика Британија и Кина у наредном кругу изјашњавања уздржале, било је јасно да ће име Курта Валдхајма бити једино које ће доћи на заседање Уједињених нација, јер га је подржало 11 од 15 чланица Савета безбедности. Све остало је било формалност – Валдхајм је уз подршку 138 делегација држава са свих континената сео у столицу генералног секретара на којој ће остати пуних десет година – све до 1982.

Да се Курт Валдхајм после одласка са трона водеће светске организације скрасио у родном месту на периферији Беча трошећи „скромну” пензију од „свега” 130.000 долара коју му је гарантовала функција генералног секретара УН, вероватно његова тајна не би била откривена. Политичка амбиција да се 1986. кандидује за председника Аустрије коштала га је угледа, јер је разљутила оне који су до тада као најстрожу државну тајну у некој фиоци држали досије „Валдхајм”. Тада је уочи председничких избора у Аустрији, захваљујући Светском конгресу Јевреја који је објавио налазе професора Роберта Херцштајна, али и неким медијима (аустријски „Профила” и амерички „Њујорк тајмс”), свет сазнао да је Курт Валдхајм, човек који је четири деценије после Другог светског рата обављао важне државне функције у Аустрији и био на челу највеће светске организације мира, у ствари – умешан у ратне злочине. Упркос тим подацима, Валдхајм је убедљиво и глатко победио на аустријским председничким изборима.

Жене и деца Поткозарја заробљени у хрватско-немачкој офанзиви, операција Западна Босна, Козара, јул 1942. Фото: Музеј жртава геноцида 80/80

Александар Лебл, председник Комисије за антисемитизам у Савезу јеврејских општина Србије, каже да није био изненађен што је Валдхајм победио у Аустрији, јер су управо они себе представљали као прву Хитлерову жртву.

– Парадокс је да у изборној кампањи, када се сазнало за злочине у које је био умешан Валдхајм, познати канцелар те алпске државе Бруно Крајски, који је Јеврејин по националности, није се побунио због кандидатуре бившег генералног секретара УН. То може да се објасни само политичким разлозима – нагласио је Лебл.

Према мерилима како се тада судило ратним злочинцима, Лебл не верује да би Валдхајм био осуђен за ратне злочине. Са њим се слаже Херцштајн који је у својој истрази констатовао да „Курт Валдхајм, уствари, није наложио, узроковао или лично починио оно што се уобичајено назива ратни злочин”.

– Међутим, одсуство кривице не смемо помешати са невиношћу. Чињеница да је Валдхајм имао значајну улогу у војним јединицама које су недвосмислено починиле ратне злочине, чини га барем моралним учесником тих злочина – нагласио је Херцштајн.

На основу југословенског досијеа Ф-25572, од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН. У досијеу је записано да је Валдхајм, као обавештајни официр, био члан штаба генерала Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Служио је под генералом који је предводио Немце и њихове савезнике Хрвате у покољу више од 68.000 југословенских партизана и њихових породица на Козари, у западној Босни 1942. године. У први мах Валдхајм је порицао „да је икада био тамо” и „да не може ничега да се сети”, али је касније, притиснут јаким доказима, признао „да је само вршио своју дужност” и да је орден који је добио од усташког поглавника Анте Павелића за битку у овом делу бивше Југославије, дељен „као чоколада” свим немачким официрима.

Да би утврдила истину, комисија коју је аустријска влада образовала 1987. на захтев Валдхајма, закључила је да није нашла никакве доказе који упућују да је он крив за ратне злочине. Али је установила да је морао да буде свестан зверстава који су почињени око њега, а не чинећи ништа поводом тих злочина. Упркос томе Валдхајм је до смрти задржао став да је невин и никада није показао кајање што је био војник Вермахта и официр Абвера и за прикривање своје прошлости.

Иако су га Вашингтон и Лондон ставили на листу особа којима се забрањује улазак у САД и Велику Британију, Курт Валдхајм је мирно живео и умро 2007. године и никада није процесуиран за ратне злочине.

Дејан Спаловић