Вести, 31. 1. 2022, Орића стиже рука правде [Видео]

Подриње, Кравица, 7. јануар 1993. године Фото: Архива

Видео-снимак на ком једна од Мајки Сребренице, Фадила Мујић отворено говори о злочину почињеном над Србима у селу Кравица 7. јануара 1993. године, могао би да буде основ за покретање новог, трећег кривичног процеса против Насера Орића, команданта муслиманских снага у Сребреници током рата 1992-1995. године. Ово за “Вести” тврди један од најискуснијих правника у овој области Миодраг Стојановић који је и међу адвокатима генерала Ратка Младића и заступник више десетина Срба оптужених пред Судом БиХ.

Видео-снимак у коме чланица Мајки Сребренице, Фадила Мујић прича о томе како су текле припреме за напад на Кравицу, али и како је са још неколико стотина жена учествовала у том нападу, а затим и пљачки имовине, изазвао је неподељене, оштре реакције јавности у Републици Српској. Иницијативи Удружења жена жртава рата Републике Српске у кратком времену се прикључило још неколико невладиних организација из овог ентитета, које су затражиле хитну реакцију Тужилаштва БиХ.

Миодраг Стојановић каже да је сам видео- снимак интервјуа Фадиле Мујић сасвим довољан да Тужилаштво БиХ без пријаве, а по службеној дужности, покрене предистражне, такозване оперативно-техничке радње.

– У случају да Тужилаштво то не учини по службеној дужности, ту могућност има и МУП РС, али и било ко од оштећених појединаца (чланова породица жртава) може да поднесе кривичну пријаву и затражи спровођење адекватне истраге – каже Миодраг Стојановић.

Он објашњава да би се у том случају истрага водила против команданата муслиманских јединица у Сребреници, на челу са Насером Орићем.

Нема аболиције

– Постоји заблуда да је Насер Орић аболиран кривице за ратне злочине почињене у зони његове одговорности, али то није тачно. Он ни у Хашком трибуналу, а затим у поступку који је уследио пред Судом БиХ заправо никада није био оптужен за напад на Кравицу и друга српска села у Подрињу, већ искључиво по основу командне одговорност због убиства и злостављања више српских цивила у неколико затвора који су се налазили у Сребреници. У ситуацији када је Хашки трибунал укинут, а Међународни резидуални механизам за кривичне судове нема овлашћења за покретање нових оптужница, јурисдикцију да се бави ратним злочинима једино има Тужилаштво БиХ – објашњава Стојановић и додаје да се на основу видео-снимка, односно исказа Фадиле Мујић, постављају логична питања не само о томе ко је руководио тим нападом, него и ко је у тој групи носио оружје, а ко је учествовао у убиству 49 људи, укључујући жене и децу.

Уништена села

У овом нападу је и рањено 80 мештана, а 688 кућа је спаљено.

Стојановић каже да признање Фадиле Мујић да је у нападу на село Кравица учествовало и више стотина жена и деце из Сребренице није непознаница, посебно када је реч о хашким предметима.

– Та чињеница је углавном објашњавана несташицом хране у самој заштићеној зони Сребренице. Међутим, установљено је да су оне сем у Кравици, учествовале и у нападима на Бјеловац, Подравање, Ратковиће и Факовиће. У сваком од тих случаја, те жене би могле да опишу не само ко је руководио тим акцијама, већ и колико је људи било укључено у напад, ко је све носио оружје, ко је чинио злочине. Логично је да учесници тих догађаја имају релевантна сазнања о сваком од тих догађаја – каже адвокат Стојановић.

 
Докази у фиоци

Стојановић каже и да је одбрана генерала Ратка Младића покушала да током извођења доказа укаже на обим злочина које су Орићеве снаге починиле нападајући из тада заштићене зоне Сребреница, због чега је Војска Републике Српске морала да изведе акцију “Криваја 95”.

– Изводећи доказе, предочили смо и сведочење човека који је био заробљен у Кравици, а затим и жену која је у нападу Орићевих снага 14. децембра 1992. године у Бијеловцу изгубила две ћерке. Тужилаштво је схватило да би њихово појављивање на суду у битној мери покренуло медијску лавину, па су лукаво одмах прихватили те исказе, без да сведоке унакрсно испитују. Нажалост, ова сведочења су завршила, угурана у 100.000 страница папира тог поступка, па су до данас остала готово неприметна – наводи Стојановић.

Убијали децу, жене и старце

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, Милорад Којић, истиче да је из сведочења Фадиле Мујић јасно да се “у селу Кравица десио системски широки напад” који би требало да се квалификује као злочиначки.

– Из оног што је Фадила Мујић испричала у том интервјуу потпуно је јасно да она може бити сведок у предмету Кравица. Јер је она рекла, “на челу са Насером Орићем”, па “у организацији са Насером Орићем”, да су ишли и нападали Кравицу. Очекујем да Тужилаштво позове Фадилу да она посведочи о том злочиначком чину, па таман и на овакав морбидан начин, како је она то рекла – рекао је Милорад Којић.

Он је навео и да је много других сведочења и доказа, али да и поред свега већ 29 година за српске жртве нема правде.

– Горело је све за Божић те 1993. године. Напали су са свих страна у Гловој, у Коњевић Пољу… Убијали су редом: жене, децу, старце. Владимир Гајић имао је четири године, Биљана седам, а Михаило Павловић једанаест година када су убијени. Убијали су старце, Благоје Поповић је имао 85 година – наводи Којић.

Божица Живковић Рајилић, председница Удружења жена жртава рата Републике Српске, каже да је најтрагичније у свему што се Бошњаци све отвореније хвале злочинима које су починили.

– Очигледно су схватили да нико не жели да процесуира злочине које су они починили, па се и све отвореније хвале својим злоделима. Уосталом, показало се да у Хашком трибуналу никога није занимало за патње и жртве Срба, за шта су одговорне јединице под командом Насера Орића. Он је најпре срамно осуђен на две године, да би затим још срамнијом пресудом био чак ослобођен за те злочине. Ништа боље није било ни пред Судом БиХ. Нажалост, сведоци тих злодела умиру, многи су психички толико лоше да више нису ни способни за сведочење. Плашим се да је ово последња шанса за Србе да дочекају правду. У супротном, можемо само очекивати нова ругања нашим жртвама – истиче Божица Живковић Рајилић.

Комшиница монструм без савести

Хвалисаво признање Фадиле Мујић изазвало је неверицу и огорчење у РС. Радмила Николић је месецима након крвавог Божића у Кравици трагала за посмртним остацима оца, мужа, брата и стрица. Сви су побијени. Изјава некадашње комшинице Фадиле, Радмилу је шокирала.

– Доћи и некоме запалити кућу, отети и убити и још то јавно признати једноставно је монструозно – каже Радмила.

Неверица је и у Удружењу логораша. Питају шта је са десетинама Срба одведених из Кравице у сребреничке логоре, у станицу милиције, у зграду суда, у Пилићарник у Поточарима. За Милку Ковачић из Удружења несталих, Фадилина изјава је класичан говор мржње без трунке кајања и гриже савести.

– Гледала је убиства, она је одличан сведок за тужилаштво. Барем две године се тај видео-снимак врти на интернету… Мислим да је то страшно – каже Ковачићева.

За Бранимира Којића из Огранизације породица погинулих и несталих цивила општине Сребреница, нема дилеме. На потезу су, каже, тужиоци за ратне злочине.

– Она се слободно шета и хвали, а било их је још. Тако да пада у воду прича да су били гладни и да су дошли да пљачкају. Они су починили геноцид у Кравици, а тужилаштво под хитно мора да реагује и да ту жену процесуира – истиче Којић.

Знају се зликовци

Ко су били војници у Кравици, нико и не крије. Кад су заузели Кравицу, фотографисали су се испред задружног дома. Читавог јануара и фебруара 1993. чистили су подручје од српског живља. Убијено је укупно 158 Кравичана, а само на Божић 49. њих. Кравица је ослобођена тек у марту 1993.

 
Ђорђе Баровић – Вести