ДИЦ Веритас, 16.3.2018, Саво Штрбац: Хрватско суочавање са прошлошћу

Саво Штрбац Фото: Вечерње новости

У региону се скоро свакодневно оснивају разни одбори и вијећа за “све и свашта”, али је ријетко који од њих добио значај, укључујући и медијски простор, као Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, којег је хрватска Влада оснавала 2. марта 2017, чији је непосредни повод за оснивање био неколико мјесеци раније постављена спомен-плоча погинулим припадницима ХОС (хрватских оружаних снага) у домовинском рату у Јасеновцу, на којој је био уклесан и усташки поздрав из времена НДХ “За дом спремни”.

Главни задатак Вијећа био је  да Влади, у року од годину дана,  предложи свеобухватне препоруке усмјерене на суочавање хрватског друштва  с посљедицама владавине недемократских режима од Другог свјетског рата до проглашења независности.

И посљедњег дана фебруара ове године, два дана прије одређеног рока, Вијеће је јавности објелоданило свој извјештај под именом “Документ дијалога”, написаног на 29 страна.

Ево главних нагласака из закључака и препорука поменутог документа:

“Вијеће не сматра неприхватљивом” (!?) изричиту забрану јавне употребе свих прима фацие спорних (једнозначењских) обиљежја мржње, која се идентификују с идејама тоталитаризма, па су сама по себи њихови носећи симболи, као што су: фашистички римски поздрав, тзв. хитлеров поздрав уз ријечи Сиег хеил, нацистички знак кукастог крста, нацистички знак “СС”, четничка кокарда, усташко “У”, усташки поздрави “За дом и поглавника” и “За дом спремни”. Међутим, Вијеће у наставку препоручује и изнимку од предходног правила која се односи на “стриктно ограничену употребу поздрава “За дом спремни” због околности везаних за Домовински рат”.

Симболе антифашистичке борбе у Другом свјетском рату (нпр. црвену звијезду) Вијеће не сматра спорнима, али их “историјска компромитација” током југословенске комунистичке владавине, а затим и “оружане агресије на РХ” сврставају и у спорна обиљежја, па њихову употребу или кориштење у јавном простору “није неприхватљиво”  изричито забранити ако се том употребом, односно кориштењем крше људска права потицањем на употребу насиља, на националну, расну или вјерску мржњу или било који облик несношљивости.

Иако су медији у региону, укључујући и српске, коментаришући закључке и препоруке Вијећа, правили разлику између поздрава “за дом спремни” и “црвене звијезде”, ја ту разлику заиста не уочавам. Наиме, разлика је једино у томе што се усташки симболи сврставају у једнозначна (на први поглед) спорна обиљежја, па се потом прави изнимка, која њихову контролисану употребу дозвољава, а код антифашистичких  иде се обрунутим редом – у првој реченици се сматрају неспорнима ако су везани за Други свјетски рат, а затим их се, из времена комунизма и домовинског рата,  сврстава у спорна обиљежја, што их препоручује за забрану а истовремено рестриктивно ограничва употребу и кориштење и оних из Другог свјетског рата.

Очито је у питању трули компромис седамнаесточланог вијећа различитих свијетоназора, како би свако од њих могао рећи да је прихваћен његов поглед на прошлост и тако га и тумачити.

Оно што је мене, као Србина из Хрватске и припадника конститутивног народа у тој републици  до њене сецесије од СФРЈ, посебно погодило, рекао бих и више од “контролисане” употребе усташких и комунистичких инсигнија, јесте приједлог Вијећа да “не сматра неприхватљивом изричиту забрану јавне употребе обиљежја некадашњих самопроглашених окупацијских власти и парадржавних творевина тзв. Републике Српске Крајине и њој претходећих `српских аутономних области` и `српских области` на територију Републике Хрватске (1990–1995).”

Ако бих и могао наћи оправдање за забрану крајинских инсигнија из тог ратног периода, не могу никако прихватити квалификацију да су Срби били окупатори простора на којем су вјековима живјели.

А посебно ме је “фасцинирао”  закључак да Вијеће “не сматра неприхватљивом” допуну Закона о гробљима по питању које се односи на правно уређење спорних натписа-порука на гробним споменицима којима се “пропагирају идеје на којима се темељила оружана агресија на Републику Хрватску од 1991. до 1995. године или се велича сама та агресија и/или великосрпство”.

Наиме, овакав приједлог сматрам апсолутно нехуманим, нецивилизацијским и варварским. Значи ли то да ће посебна комисија  обилазити сва српска гробља и рушити надгробне споменике српским борцима са српским инсигнијама из времена деведесетих или ће неконтролисано, као што се и до сада дешавало, рушити све споменике исписане ћирилицом?

Чини ми се да хрватско друштво ни послије оваквог извјештаја Вијећа за  суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, неће бити ништа демократскије него до тада.