Олуја: Колона камиона Срба прогнаних из РСК, илустрација Фото: Вести Онлајн, Недељник Време снимак
Хрватски погром над Србима из Републике Српске Крајине августа 1995. године представља највећи злочин који је починила једна од сукобљених страна током цјелокупног трајања рата на територији бивше Југославије под 1991. до 1995. године, изјавио је за Срну професор историје Горан Латиновић.
Латиновић је нагласио да је ријеч о најбржем, најсвирепијем и најмасовнијем етничком чишћењу које је спроведено током рата.
„За свега неколико дана, погинуло је и нестало више од 1.850 Срба, од којих 1.200 цивила, од којих седморо млађих од 18 година, и 543 жене, а око 230.000 Срба насилно је уклоњено са подручја сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније“, подсјетио је Латиновић.
Хрватски погром над Србима августа 1995. године, сматра Латиновић, представља завршетак историјског процеса уништења српског народа на територији данашње Републике Хрватске, који је започео у априлу 1941. године оснивањем Независне Државе Хрватске (НДХ).
„Геноцид над Србима у НДХ, започет 1941, завршен је суштински августа 1995. године, бар кад је ријеч о простору данашње Хрватске“, истакао је Латиновић.
Латиновић је навео да постоји идеолошка нит од изјаве хрватског поглавника Анте Павелића да ће српско питање у НДХ бити ријешено „на најбољи, најзгоднији начин“ и програма уништења Срба који је изнио хрватски министар Миле Будак, а који је подразумијевао да „дио Срба буде побијен, други пресељен, а остали преведени у католичку вјеру и тако претопљени у Хрвате“, па све до наређења хрватског предсједника Фрање Туђмана генералима да Србима „треба нанијети такве ударце да практично нестану“.
„Својеврсну премосницу између рата који је завршен 1945. године и рата који је почео 1991. године представља још један Хрват – Јосип Броз Тито, који је својом националном политиком вјешто прикривао усташке злочине и онемогућавао истраживање о затирању Срба у НДХ, истовремено стварајући услове за довршетак започетог процеса“, нагласио је Латиновић.
Он је подсјетио на говор Јосипа Броза Тита 1952. године у којем је рекао да су у Јасеновцу гинули заједнички и Срби и Хрвати, те да се ту радило не само о националном истребљењу других народа, већ о истребљењу „прогресивних људи, комуниста, напредних људи који су тежили нечему бољем него што је било“.
Ова бесрамна изјава, додао је Латиновић, можда је и најбољи показатељ Титовог односа према геноциду над Србима у НДХ.
„Хрватски погром над Србима из Републике Српске Крајине августа 1995. године немогуће је разумјети без познавања Титове националне политике, током које су положени темељи Туђмановој националној политици“, нагласио је Латиновић.
Уз то, напоменуо је Латиновић, веома је важно разумјети да је благослов за хрватски злочин над Србима 1995. године дошао од Ватикана и западних сила, које су се отворено укључиле у рат против Срба.
„Отуда и одсуство хашке оптужнице за хрватско вођство и ослобађајуће пресуде за хрватске генерале“, навео је Латиновић.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, током злочиначке акције хрватске војске и полиције „Олуја“ протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.
Погром Срба у „Олуји“ почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
