Косово Онлајн, ЈуроЊуз, Спутњик, Танјуг, 24. 8. 2024, Штрбац: Кад би сви ексхумирани били идентификовани, број несталих био би преполовљен

Гробље у Горњем Селишту, Глина Фото: Вечерње новости

У БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији постоји скоро 4.000 ексхумираних, а  неидентификованих посмртних остатака несталих у ратном сукобу, изјавио је данас председник документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац и оценио да би бројка несталих, када би сви ексхумирани били идентификовани, била скоро преполовљена.

„Имамо ексхумирано скоро 4.000 посмртних остатака – у БиХ око 3.000, у Загребу око 900, а неидентификованих. И на Косову око 300…“, рекао је Штрбац и нагласио да су бројке које је изнео оријентационе.

Штрбац каже да има чак и више стотина идентификованих где су се поклопили узорци са костију и рођака, али да рођаци из различитих разлога то не прихватају.

„Не мире се да им је тај неко мио или мртав или да је страдао на такав начин. Има ту свега“, казао је Штрбац.

Кад би сви који су ексхумирани били идентификовани, ми бисмо скоро па преполовили бројку несталих, нагласио је Штрбац за Танјуг у разговору о томе докле се стигло са потрагом за несталима у ратовима деведесетих.

Ипак додаје да постоји још много неразјашњених судбина.

„Много је још тих неразрешених судбина, али морам рећи да је то условно 10 или до 11 хиљада, јер имамо доста ексхумираних посмртних остатака, већ годинама, понеки су и пре већ 20-30 година ексхумирани, а још нису идентификовани“, казао је он.

Штрбац је коментарисао и најскорији случај предаје посмртних остатака Србина страдалог 1992. године, претпоставља се у Сарајеву.

На питање да ли је било потребно више од годину дана да се тело преда надлежним органима, каже да се сада бар зна његово име Србислав Поповић и да је из Прокупља.

„Отишао је да студира у Сарајево и кад је завршио факултет остао је, оженио се, добио децу и кад се заратило није као и многи други Срби хтео да напусти Сарајево, већ је испратио супругу и децу на аутобус за Србију“, рекао је Штрбац и додао да је породица чула да је остао да копа ровове и да је касније страдао.

Према његовим речима, то није био типично страдање, био је цивил, није био војник, није био заробљен па убијен, него је тамо остао својом вољом.

„Чак је неко и кривично гоњен због његовог страдања и убиства“, додао је он.

Штрбац каже да је ове године било врло мало решених случајева, бар кад су у питању Срби.

„Пролетос смо имали тројицу са Веритасовог списка односно и са списка Комисије Србије, које су Хрвати решили“, казао је он и додао да Хрвати више не обавештавају комисију Србије ако породице не живе у Србији.

„Имали сте бројку да Србија – комисија тражи са подручја БИХ сад 214 несталих, 212 је до сада идентификовано“, казао је Штрбац и додао да разни фактори утичу због чега идентификација траје дуго.

Што се тиче сарадње између земаља по питању несталих каже да је она била боља у време док се ратовало.

„Комисије Србије и Хрватске се не састају већ две, три године. Некад смо, а ја сам водио комисију Републике Српске Крајине, имали састанке на недељном нивоу. После ратова, био сам експерт у комисији тадашње СРЈ, састајали смо се на месечном нивоу. Један месец у Хрватској, други у Србији“, рекао је он.

Каже да би наводно идуће недеље Хрватска требало да преда тело једног војника који је страдао 1991. Србији, али то је све мало.

Штрбац подсећа да се и председник Комисије за нестале Владе Србије Вељко Одаловић жали како нема никаквих састанака, ни са комисијом са КиМ, ни са Хрватском.

„Али постоје протоколи о сарадњи, сви су потписани са Хрватском на првом месту. Наравно да то у многоме оптерећује потрагу за несталима“, казао је он и додао да су важне информације о новим потенцијалним гробним местима и да у Веритасу имају сазнања о преко 200 регистрованих гробних места.

На питање где се највише претражује каже да морају постојати информације где је потенцијално неко закопан.

„Овај човек чије је тело предато из Сарајева у Србију, било је на Барама, на главом сарајевском гробљу. Очито да није био под именом. Да је био под именом не би била потребна ДНК идентификација“, рекао је он.

Штрбац наглашава да је сарадња потребна и ради нових ексхумација, ради добијања нових података о томе где се налазе потенцијалне гробнице.

„Ми имамо масовне гробнице, оне су прављене да би се злочин прикрио. Јер сакријеш и леш, бациш га у некакве јаме, безданке. Имамо и случајеве да су лешеви спаљени. Дознали смо да их има бар 30 спаљених“, казао је Штрбац.